БИОЛОШКЕ ШТЕТНОСТИ
Много је врста биолошких загађивача: гљивице, плијесни (буђи), вируси, бактерије, полен (пелуд), микроскопски инсекти и тд.
Иако постоји обимна литература у којој се описују гљивице које расту у зградама и на разним грађевинским материјалима, усљед чега долази до контаминације тих зграда и оболијевања људи, било је мало података о томе шта омогућује њихов раст. Америчка агенција за животну средину (ЕPА) је 1991. године спровела истраживање, чији је циљ био да се установи при каквим условима животне средине постаје могућа колонизација микроорганизмима на грађевинским материјалима и консеквентни развој извора контаминације. Недовољна вентилација, влага и температура унутрашњег ваздуха су се показали као заједнички и неизоставни фактор. Посебно лоше одржавани вентилационим системи (клима уређаји) погодују размножавању ових микроорганизама који негативно утичу на здравље, али и на трајност зграда. Њихово редовно одржавање од посебне је важости, јер влажна, прљава и тамна мјеста унутар њих чине плодно тло за развој и размножавање микророрганизама. Постоје извештаји који указују на то да су токсигеничне врсте буђи потенцијално опасне када системи за климатизацију постану озбиљно загађени. Вјероватно најопаснија од свих јесте буђ Stachybotrys chartarum, позната по томе што производи веома јаке микотоксине, који имају имуносупресивна својства.
Неки биолошки загађивачи окидач су за разне алергијске реакције, укључујући хиперсензитивни пнеумонитис (синдром у којем су кашаљ, отежано дисање и умор посљедица сензибилизације, а касније алергијске реакције на антигене из вањске средине), затим алергијски ринитис и неки типови астме. Симптоми здравствених проблема узрокованих биолошким загађивачима могу бити: сузење очију, кијавица, кашаљ, кратак дах, вртоглавица, летаргија, грозница и проблеми с пробавом. Дјеца, старији људи и сви који већ имају обољења дисајних путева и алергије су посебно угрожени.
Гљивице и плијесни. Према подацима научних истраживања, познато је више од 100.000 врста плијесни и гљивица од којих се неколико стотина појављује у стамбеним просторијама. С обзиром на врсту, стварају споре или кониде, које се у ваздуху могу формирати у милионским количинама и на тај се начин (ваздухом) даље преносе. Заједно са топлотом, влагом и хранљивом подлогом, гљивице и плијесни стварају гнијезда која производе милионске количине нових спора. Потребно их је уклонити као и влагу која је предуслов њиховог развоја. Како ваздух прима пуно више влаге ако је загријан, неопходно је редовно провјетравање. Доказано је и да се плијесни, које нападају папир, љепило, кожу, дрво и тканине у 90% случајева шире због недовољног гријања, због чега зидови постају хладни и влажни, што је идеална подлога за плијесан.
Да ли ће се симптоми појавити или не код људи изложених гљивицама, зависи од природе гљивичног материјала, затим од времена изложености и од осјетљивости изложене особе, која се мијења у зависности од генетске предиспозиције, старости, здравственог стања и изложености другим условима. Неки од блажих симптома који се односе на изложеност плијесни и гљивицама су нетипични: нелагодност, немогућност концентрације и умор.
Дужи контакт с гљивицама може довести до запаљења коже, до цурења носа, надражаја очију, осјећаја умора, мучнине, главобоље, кашља и гушења. Код преосјетљивих особа и након дужег излагања гљивице могу довести и до трајног оштећења плућа.
Вируси и бактерије могу узроковати: прехладе, грипу, разна вирусна обољења, респираторне инфекције, инфекције ока. Статистике говоре да је само 10% свих прехлада узроковано је вањским ваздухом, док је 90% настало у затвореном простору, у којем се брзо развијају до великих концентрација.
Инфекција бактеријама легионелама (Legionella pneumophila) које се развијају у неодржаваним клима уређајима, а посебно у централним системима за климатизацију, може изазвати понтијачку грозницу (болест слична грипи) и легионарску болест (упала плућа, а инфекција се може проширити крвљу и лимфним путовима по читавом организму, узрокујући и психичке промјене – поспаност, конфузија, јака узнемиреност, дезоријентација, депресија, немогућност говора, емоционална лабилност, халуцинације, губитак памћења и сл.), а може доћи и до тешког оштећења централног нервног система, коме, па и смрти. Од легионарске болести чешће оболијевају особе слабијег имунитета и хронични болесници. Ако се не чисти редовно клима уређај може бити извор и разних алергија и астме.
Пелуд или полен је цвјетни прах биљака и стабала, који улази ваздухом, а уноси се и на одјећи и обући. Пошто се у просторијама акумулира у концентрацијама много већим него вани, додатно погоршава алергијске реакције.