Извор: Независне новине (www.nezavisne.com) 05.12.2010
БАЊАЛУКА – Планирана изградња бране и акумулације за потребе два нова хидроенергетска објекта на средњем току ријеке Врбас – ХЕ Бочац 2 и ХЕ Крупа, са собом ће донијети више позитивних него негативних утицаја, кажу у ЗП Хидроелектране на Врбасу а.д. Мркоњић Град (ХЕВ), предузећу које је иницирало тај пројекат. Стручњаци ХЕВ-а су кроз анализу утицаја планираних објеката и радова процијенили да ће се бенефити, поред енергетских, углавном огледати кроз развој друштвено-економских прилика и водни режим, док би негативни аспекти бити најизраженији код флоре и фауне. Горан Милановић, извршни директор за инвестиције и развој у ХЕВ-у, казао је да ће изградња хидроенергетских објеката у Бањалучком региону позитивно утицати на већину интересних групација становништва тако што ће створити нове могућности за запошљавање у енергетици и повећати могућност отварања нових радних мјеста у пропратним гранама. „Уколико студија покаже да ће изградњом бране и акумулације доћи до потапања извјесног броја домаћинстава која би практично једина на неки начин била оштећена, они би пресељењем добили нове, квалитетније и на вишем стандарду организоване домове“, рекао је Милановић.
Зоран Анђелић, руководилац Службе за квалитет и екологију у ХЕВ-у, истиче да ће кроз тај пројекат, такође, доћи до развоја туризма и потенцијала за спортове на стајаћим водама, затим инфраструктуре региона, модернизације саобраћајница и магистралног пута од Бањалуке ка Јадранском мору, те унапређења електро и ПТТ мреже.
Други велики допринос реализације тог пројекта огледао би се кроз смањење сезонске неравномјерности протицаја ријеке, ублажавању посљедице плављења низводне долине Врбаса при појави великих вода. У ХЕВ-у указују да постојање бране и акумулације позитивно утиче на режим наноса низводно од бране, јер ће сав пливајући или вучени нанос остајати у акумулацији и постати проблем усмјерен да га рјешавају они који управљају енергетским објектом.
Што се тиче климатских утицаја, стручњаци наводе да се формирањем акумулације, имајући у виду њену величину, може очекивати благо повећање испаравања са водене површине, што може да утиче на повећање влажности ваздуха и магле. Међутим, како у непосредној близини
акумулације нема индустријских објеката који могу погоршати аерозагађење, не очекује се да ће акумулација значајније повећати број дана са маглом и смогом. Могу се, такође, очекивати ублажене климатске промјене као што је смањење екстремних дневних и мјесечних температура, благо повећање влажности вадуха у региону, благ пораст температуре воде, као и промјена правца и интензитета
вјетрова. „Према наводима из стручних анализа, извјесне промјене климатских фактора могле би се сматрати позитивним, неке негативним, али се свеукупно може закључити да се не очекују измјене које могу битно промијенити климу региона“, наглашава Анђелић.
акумулације нема индустријских објеката који могу погоршати аерозагађење, не очекује се да ће акумулација значајније повећати број дана са маглом и смогом. Могу се, такође, очекивати ублажене климатске промјене као што је смањење екстремних дневних и мјесечних температура, благо повећање влажности вадуха у региону, благ пораст температуре воде, као и промјена правца и интензитета
вјетрова. „Према наводима из стручних анализа, извјесне промјене климатских фактора могле би се сматрати позитивним, неке негативним, али се свеукупно може закључити да се не очекују измјене које могу битно промијенити климу региона“, наглашава Анђелић.
Изградњом бране и акумулације доћи ће до потапања дијела кањона Врбаса. Испод коте нормалног успона наћи ће се дио шума ове регије и мала површина под шикаром у ријетким раширеним дијеловима долине Врбаса, при чему ниједна ендемична биљна и животињска врста неће бити угрожена.
У ХЕВ-у, међутим, напомињу да би изградњом брана, без ријешеног проблема миграције риба ка узводним локалитетима или без спорвођења мјера интензивног порибљавања, природно бројно стање јединки било значајно промијењено.
„Од популације риба посебно би биле угрожене поточна пастрмка и младица. Мање би биле угрожене ципридне
врсте риба које су иначе у природним условима бројније на низводним локалитетима“, указује Анђелић.
врсте риба које су иначе у природним условима бројније на низводним локалитетима“, указује Анђелић.
Што се тиче осталих аспеката, попут утицаја на здравље и безбједност људи, стручњаци истичу да их уопште неће бити или да ће бити изузетно занемарљиви.
У Ронилачком клубу „Бук“ из Бањалуке, спортском удружењу које је активно на Врбасу, подржавају нови концепт изградње хидроелектрана за који истичу да је повољнији од раније разматраних, јер уобзирује одлуку града Бањалука о заштити ријечне обале до Крупе на Врбасу.
„Уколико студија покаже да је пројекат економски оправдан и да носи више позитивних него негативних аспеката, ми нећемо имати ништа против изградње хидроелектрана Бочац 2 и Крупа“, казао је Драго Теиновић, предсједник Скупштине РК „Бук“.
Он каже да све групе које користе и искориштавају Врбас имају своје парцијалне интересе, али сматра да нико, па ни они, немају права да због тога спречавају значајне бенефите за ширу друштвену заједницу.
„Какав год да је пројекат, никада се све интересне групе неће моћи задовољити, већ је потребно сагледати који је то највећи интерес, а не да нешто спречавамо, јер је нама, ето, тамо лијепо ронити. Кањон Врбаса се и иначе мало користи за роњење јер је екстремно опасан, а немамо задршку према предложеном пројекту ни у дијелу наших рафтинг активности, јер оне нису комерцијалног типа“, истакао је Теиновић.
У Институту заштите, екологије и информатике из Бањалуке су, коментаришући предложени пројекат, указали да ће бити неопходно извршити идентификацију, утврђивање, анализу и оцјену директних и индиректних утицаја пројекта на људе, флору и фауну, земљиште, воду, ваздух,
климу и пејзаж, материјална добра и културно насљеђе, као и међудјеловање свих наведених фактора.
климу и пејзаж, материјална добра и културно насљеђе, као и међудјеловање свих наведених фактора.
„За пројекте који могу имати значајан утицај на животну средину с обзиром на њихову природу, величину или локацију, као што су и хидроелектране, мора се спровести процјена утицаја на животну средину и прибавити рјешење о одобравању студије утицаја на животну средину“, указао је Предраг Илић, вршилац дужности директора Института.
Процјена утицаја на животну средину спроводи се у двије фазе – у поступку претходне процјене утицаја и у поступку процјене утицаја на животну средину. Након тога се, као трећи корак, подноси захтјев за добијање еколошке дозволе, која је услов за прибављање грађевинске дозволе, без које није могуће изградити објекат или постројење.
У ХЕВ-у подсјећају да су у циљу тога ангажовали пројектанта Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ из Београда, са задатком да сагледа нови концепт енергетског кориштења Врбаса, који би потом био представљен јавности.