ФИЗИЧКЕ ШТЕТНОСТИ
Влага. Довољан удио влаге у ваздуху је важан услов да би се постигла удобност простора, нарочито код људи са здравственим проблемима повезаним с дисањем. Али ваздух може апсорбовати извјесну количину влаге (релативна влажност ваздуха, изражава се у процентима), што зависи од температуре. Што је виша температура ваздух може примити више водене паре. Загријавањем исушујемо хладан и влажан ваздух и повећавамо његову способност апсорпције водене паре. При паду температуре ваздуха засићеног влагом, вишак влаге се кондензује. Ако такви услови трају дуже вријеме, долази до настанка плијесни на зидовима, подовима, дрвеним прозорима и вратима. Плијесан је један од најчешћих узрока синдрома болесне зграде и битно угрожава здравље особа које у таквим просторима бораве.
Студије о квалитету ваздуха у унутрашњим просторима показују да је у 54% случајева узрок неквалитетног ваздуха недовољно провјетравање. У сваком домаћинству настаје водена пара обављањем свакодневних послова (кување, туширање, прање, итд.), сушењем грађевинске конструкције и материјала и дисањем корисника простора. Тако на примјер једна четворочлана породица дневно произведе, односно пошаље у свој животни простор просјечно 10 литара воде у облику водене паре.
Освјетљење је комплексан појам који укључује количинске и квалитативне објективне и субјективне компоненте. Свјетлост је важан фактор за одржавање живота и функционисање већине биолошких ритмова у тијелу те има неколико одлика које посебно утичу на људско здравље, а то су врста (дневно и вјештачко), јачина, дужина изложености и спектар.
Са здравственог аспекта препоручује се максимално кориштење дневног свјетла, чији је спектар најугоднији за људско око. Обезбјеђење довољне и одговарајуће природне освијетљености и осунчаности стамбених просторија један је од најважнијих елемената здравих зграда. Поред тога, дневна расвјета и осунчаност су битан фактор и за побољшања енергетске ефикасности зграда, односно уштеде у потрошњи енергије. Савремени системи застакљивања нуде широке могућности избора. Величином и распоредом прозорских отвора на фасадама зграда те избором одговарајућих система застакљења потребно је постићи довољан степен и задовољавајућа једноликост освијетљености простора. Према потреби користи се и додатна вјештачка расвјета, која треба бити довољна за разне активности, али не прејака. Посебно је неповољна флуоресцентна расвјета, која због хладне, оштре, а понекада и трептајуће свјетлости изазива замор и главобољу и у цјелини неприродно психичко стање.
Бука је чујна акустична енергија. Ниво буке, њена природа и фреквенција преко дозвољених граница може штетно дјеловати на физиолошко и психолошко здравствено стање, чему се данас у свијету поклања велика пажња. Штетно дејство буке није ограничено само на орган слуха. Бука се убраја у стресогене факторе и утиче на поремећај психосоматског здравља. Изазива специфичне и неспецифичне ефекте, сталне и привремене реакције организма: поремећај спавања, узнемиреност и нерасположење, сметње у комуникацији и пад концентрације и радне способности.
Утицаји буке на људско здравље могу бити аудитивни (заглушеност, шум, неугодна бол, па и губитак слуха) и неаудитивни (физиолошке реакције на стрес). Врста и озбиљност здравствених сметњи зависи од интензитета и од трајања дјеловања буке. Бука од 60 до 70 дБ подстиче излучивање стресогених хормона и може утицати на ендокринолошки систем и симпатички дио аутономног нервног система. Расте ниво холестерола и триглицерида у крви и крвни притисак. Већина негативних здравствених ефеката – сметње кардио-васкуларног, пробавног и имунолошког система, смањење пажње и памћења, сужење видног поља – могу бити акутне, али и прећи у хроничне: наглувост и глувоћа, неуровегетативне реакције (хипертензија, ендокринолошки и поремећаји метаболизма), умор и психичке реакције (раздражљивост, тјескоба и депресија), смањење радне и животне способности. Код дјеце се нарочито запажају поремећаји концентрације и памћења. Дуготрајна изложеност буци доводи и до погоршања постојећих хроничних болести (упале зглобова, бронхитис, депресија). Особе које живе или раде у бучној животној средини су два до три пута у већој опасности од срчаног инфаркта.
За изолацију од прекомјерне буке потребно је предвидјети одговарајућу звучну заштиту у зградама (порозни и апсорпциони материјали за зидове, пливајући подови, савремена столарија, застакљење и тд.).
Зрачења. Људски организам је осјетљив на зрачења која утичу на различите органе тијела. У почетку су сметње благе и опште природе (несаница, вртоглавице, лако замарање, депресивна стања, убрзање ритма срца са поремећајем срчане фреквенције, лоша пробава и концентрација). Након више година дјеловања, јављају се озбиљне болести срца и плућа, затим реуматске, психијатријске, генетске болести и карциноми. Осим неизбјежних природних, данас су у великој мјери присутна и техничка зрачења, која се могу значајно смањити па и потпуно елиминисати. Њихови извори су конструкција и форма грађевине, грађевински материјали, изолације, цјевоводи и проводници, велики метални објекти и намјештај, те електрични уређаји. С обзиром на обим употребе, армирани бетон је најзначајнији извор поремећаја природног електричног поља, па у савременим армиранобетонским зградама више нема нормалног електричног стања, због чега су оне тзв. „Фарадејев кавез”. Свјетска научна истраживања су показала да је у бетонским и челичним зградама, изнад четвртог спрата за 57% више болести него на нижим спратовима.
Изложеност високофреквентним електромагнетним пољима је у порасту због свакодневне употребе бројних вјештачних извора електромагнетног зрачења (телевизори, рачунари, мобилни телефони), па говоримо о „електромагнетском загађењу” или „електронском смогу” који изазива главобољу, замор очију, општи умор и пад концентрације. Посебна пажња данас се посвећује испитивању могућих штетних ефеката овог зрачења на карциногенезу, репродуктивни и нервни систем.
У цјелини, поремећаји био-поља, који настају усљед наведених узрока, представљају агресивне геопатогене зоне познате као „зла” мјеста за живот и становање.
Нејонизујућа зрачења. Међудјеловањем електричних и магнетних поља настају електромагнетни таласи односно електромагнетна зрачења: телекомуникациони таласи (фиксни телефони), радиоталаси, телевизијски таласи, микроталаси (микроталасна пећница, мобилни телефон), инфрацрвени и енергетски најјачи ултраљубичасти зраци.
Нејонизујућа зрачења у високим дозама дјелују механички и топлотно, изазивајући замућење очне леће, пролазне промјене на хромозомима, крвним зрнцима и сперматозоидима. Иако није доказано са пуном сигурношћу, оправдано се претпоставља да би ова зрачења могла изазвати обољења која узрокују и јонизујућа зрачења: рак, промјене на плоду и насљедне промјене. Многи уређаји који производе електромагнетна поља долазе на тржиште и у наше домове без довољне претходне провјере њиховог дјеловања на здравље човјека.