27. јун 2009. аутор: Институт
У Бањој Луци је од 24. до 26. јуна 2009. године одржан научностручни скуп „Заштита и здравље на раду и заштита животне средине“, у успјешној организацији Института заштите, екологије и информатике, Бања Лука.
Скуп је припремљен уз покровитељство Министарства науке и технологије Републике Српске, Фонда за заштиту животне средине Републике Српске и РМС д.о.о., Сремска Митровица, Србија, те медијско покровитељство Алтернативне телевизије из Бање Луке и магазина Заштита из Сарајева.

Неке од тема које су обрађене су: значај превенције у заштити и здрављу на раду, опасне материје у радној средини, радно мјесто и радна средина са повећаним ризиком, процјена ризика на радном мјесту и радној средини, заштита водних ресурса и методе мониторинга, методе рјешавање проблема отпада у градовима, методе праћења и очувања биодиверзитета, савремени еколошки проблеми и одрживи развој и др. 

Научно-стручни скуп ‘’Заштита и здравље на раду и заштита животне средине’’ окупио је на једном мјесту велики број научних и стручних радника који се баве заштитом и здрављем на раду и заштитом животне средине, с надом да ће њихови реферати указати на проблеме у овој области и допринијети смањењу загађености животне и радне средине у Републици Српској, а у неким случајевима и шире.

Скуп је пригодним ријечима отворио мр Предраг Илић, вд директора Института заштите,
екологије и информатике
, које поздрвио присутне и нагласио да се Институт заштите, екологије и информатике, као научноистраживачкки институт, бави заштитом животне средине, заштитом и здрављем на раду и заштитом од пожара и експлозија је постао изразито значајан фактор из области дјелатности заштите у Републици Српској, а и шире. У посљедње вријеме је посветио изузетну пажњу кадровском јачању и техничком опремању, те је извршио набавку опреме за мониторинг радне и животне средине, као што је опрема за мјерење електромагнетног зрачења радио и ниских фреквенција, опреме за мјерење топлотног зрачења односно топлотног стреса у радној средини, опреме за мониторинг хемијских материја у животној и радној средини и др.  

Нагласио је да Институт, као најзначајнија институција из области заштите у Републици Српској је организатор и суорганизатор више научно-стручних скупова са међународним учешћем. Теме ових скупова су: Заштита ваздуха и здравље, Професионални ризик и заштита здравља, Савремене технологије за одрживи развој градова и Екологија, здравље, рад,
с
порт. Допринос научно-стручног скупа „Заштита и здравље на раду и заштита животне средине“ је проширење сазнања о проблему загађења животне и радне средине и могућностима примјене нових технологија мониторинга у радној и животној средини, у циљу афирмације савремених технологија мониторинга и могућност примјене истих у Републици Српској.

Научно-стручни скуп ће кроз анализу досадашњих домаћих и свјетских искустава указати на проблем загађености животне и радне средине и потребу
и могућности примјене нових метода
мониторинга у радној и животној средини. Упознавање са савременим технологијама мониторинга требало би  иницирати брже промјене у правцу коришћења нових технологија, с крајњим циљем побољшања мониторинга радне и животне средине, у циљу заштите здравља радника и грађана.  

Са планираним темама и учесницима из области заштите и здравља на раду
и заштите животне средине,
скуп ће понудити потребна домаћа и свјетска искуства у примјени нових метода мониторинга радне средине, воде, ваздуха, земљишта, буке, зрачења, отпада,
биодиверзитета, као и осталим присутним еколошким ризицима.
 

Након уводног обраћања мр Илића, присутнима се обратио Гордан Вукелић, Помоћник министра науке и технологије Владе Републике Српске.

Господин Вукелић је истакао да загађење животне и радне средине постаје све већи проблем у двадесетпрвом вијеку због високе концентрације људи и њихових активности за које је потребно обезбиједити одговарајући физички оквир и инфраструктуру. Загађење животне и радне средине не доводи само до еколошке штете, већ и до социјалне катастрофе.

Због тога је неопходно сагледати постојећи проблем деградације животне и радне средине и утицаја на здравље становништва и због тога је Министарство науке и технологије Републике Српске свесрдно подржало Научно-стручни скуп „Заштита и здравље на раду и заштита животне средине“, организован од стране Института заштите, екологије и информатике. Заштита и побољшање општег здравља и стања животне и радне средине је битно питање којим се баве све земље и њихове владе. Влада Републике Српске, у складу са директивама Европске уније, донијела је низ законских прописа, како би се сачувао, заштитио и побољшао квалитет животне и
радне
средине и допринијело заштити људског здравља.

Рад на превенцији и санацији деградиране животне средине и заштите и здравља радника код нас је задњих година почео да се остварује са свом озбиљношћу. Нагласио је да се данас се овим проблемом баве научни и стручни кадрови. Истакао је да ће Влада Републике Српске и Министарство науке и технологије опремати и јачати институције, као што је Институт заштите, екологије и информатике, пружати им пуну подршку за научноистраживачки рад и образовање кадрова за обављање послова из ове области. Створићемо услове за укључивање у европске процесе стварања, прикључењу наше земље друштву земаља којима припадамо.

Процес приближавања Европској унији састоји се од три кључна елемента: анализа и упоређивање постојећег националног законодавства у области животне средине са законодавством ЕУ да би се одредио садашњи степен усклађености са законодавством ЕУ; јачање институција у области животне средине и обезбјеђивање финансијских средстава за истраживање животне средине и примјену нових закона и прописа када се обави хармонизација законодавства и систем мониторинга, контроле и спровођења од стране институција под владином контролом да би се обезбиједило да се закони потпуно и правилно поштују.

Према принципима Уједињених нација, Свјетске здравствене организације (СЗО) и Међународне организације рада (МОР) заштита и здравље на раду схвата се темељним правом човјека, јер сваки грађанин у свијету има право на здрав и безбједан рад и на радну средину која му омогућава социјално и економски продуктиван живот. Здравље на раду и здрава радна средина спадају у највредније садржаје сваког појединца, сваке заједнице и сваке земље. Због наведеног циљ безбједности и заштите здравља на раду није само осигурање здравља радника и очување добара, већ и пружање позитивног доприноса продуктивности, квалитету производа, радној мотивацији, радном задовољству и на тај начин, свеукупном квалитету живота појединца и друштва.

Систем заштите и здравља на раду и заштите животне средине подразумијева интеракцију више различитих чинилаца као што су законодавство, инспекција, осигурање, информисање, образовање и научноистраживачки рад. Заштита и здравље на раду и заштита животне средине од својих почетака континуирано се налази у процесу динамичких промјена. Наведене промјене посљедица су сталних промјена у технологији, у производњи, у облицима радних и друштвених односа и схватања значаја социјално-економских посљедица.

Свако друштво које жели постићи напредак путем одрживог развоја мора подстицати јачање науке, технологија и иновација у одрживом развоју. Овај скуп ће дати пуни допринос сагледавању проблема заштите и здравља на раду и заштите животне средине на нашем подручју у овом тренутку и правцима дјеловања власти, стручних и научних организација на спречавању негативног утицаја на животну и радну средину и здравље становништва.

Нагласио је да ће научно-стручни скуп кроз анализу досадашњих домаћих и свјетских искустава из области заштите и здравља на раду указати на потребу и могућности очувања животне и радне средине и примјене нових метода мониторинга у радној и животној средини и прогласио скуп отвореним.

На скупу је презентовано 100 радова из земље и сусједних земаља (Србија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, Словенија, Албанија, Мађарска), са око 160 еминентних стручњака за област заштите и здравља на раду и заштите животне средине, што је довољан доказ о неопходности организације оваквих скупова.

 

Дијаграм Фреквентна анализа

 нивоа буке за Leq=69.7 dB(A)

 

Слика Мјерење буке на Булевару

Војводе Живојина Мишића