Компостирање се дефинише као брзо, али дјелимично разлагање влажне, чврсте органске материје, првенствено отпадака од хране, помоћу аеробних микроорганизама и под контролисаним условима. Као производ добија се користан материјал, сличан хумусу, који нема непријатан мирис и који се може користити као средство за кондиционирање земљишта или као ђубриво. Све до 1960. године у свијету није било већих постројења за компостирање, али их је данас релативно велики број.
Компостирање се показало као хигијенска обрада отпада. Ларве инсеката и патогени организми бивају разорени ако се отпад који се компостира периодично мијеша, тако да сваки његов дио, бар за извјесно вријеме, борави у зони више температуре.
Зелени отпад се компостира у сврху добивања компоста погодног за хортикултуру уређења јавних зелених површина. На тај начин, гарантује се квалитетна обрада материјала у контролисаним условима с примијењеним техничким мјерама заштите животне средине.
Институт заштите, екологије и информатике, Бања Лука је израдио План управљања отпадом за Бању Луку, у коме је, између осталог предвидио и изградњу постројења за компостирање.
Стварање компоста је постало све популарнија опција управљања отпадом као начина да се скрене ток комуналног отпада и смањи притисак на депоније. Због важности компостирања у остваривању циљева управљања отпадом, у свијету се број постројења за стварање компоста значајно увећао у посљедњих 10 година. За правилан третман органског отпада треба изгради регионално постројење за компостирање.
Процјена је да се на санитарну депонију у Рамићима одложи велика количина биоотпада чијим се микробиолошким распадом ослобађају знатне количине гасова стаклене баште, те истовремено оборинске воде контаминирају с различитим органским и неорганским загађивачима. На основу података о саставу комуналног отпада за подручје града Бања Лука, уочава се да је 31,45% органски отпад, који би се у највећој мјери могао користити у постројењу за компостирање. Поред њега и неке друге компоненте би се могле користити, које су сврстане у неку од других група.
Процес компостирања отпада на подручју Бање Луке треба посматрати у оквиру јединственог концепта успостављања организованог концепта управљања, односно примјене Интегралног система управљања отпадом на нивоу града Бања Лука, који обухвата цијели низ мјера за унапређење и смањење настајања отпада на извору, одвојено сакупљање, рециклажу или друге методе поновног добијања материјала из отпада и поуздано и еколошки одрживо одлагање отпада.
Систем прикупљања отпадом на подручју Бање Луке није усклађен са концептом Интегралног система управљања отпадом и у наредном периоду ће се морати извршити усклађивање истог са савременом праксом управљања отпадом, што ће поред осталог, подразумијевати и примјену анаеробне обраде отпада, односно компостирање, а предуслов за наведено је изградња постојења за компостирање.
Примјена екотехнологија, као што је компостирање је потреба, како на локалном, тако и глобалном нивоу, у циљу смањења количина отпада који се одлаже на депонију, а што значи и смањење настајања гасова стаклене баште, који доводе по глобалног загријавања.