Дуготрајне органске загађујуће материје (Persistent Organic Pollutants-POPs) су међу најопаснијим загађујућим материјама које се ослобађају у животну средину због људске активности. Неке од тих материја су пестициди, а друго су индустријске хемикалије или нежељени нуспроизводи индустријских процеса или сагоријевања.
С обзиром на своје особине, ове супстанце су високо токсичне и могу узроковати читав низ неповољних ефеката на људе и животиње: рак, алергије и преосјетљивости, оштећење централног и периферног нервног система, репродуктивне поремећаје и поремећаје имунолошког система.
Како би се почеле подузимати мјере елиминације или смањења испуштања дуготрајних органских загађујућих материја у животну средину с циљем заштите природе и људског здравља, 122 земље чланице Уједињених народа 2001. године усвајају Стокхолмску конвенцију о дуготрајним органским загађујућим материјама. Конвенција је ступила на снагу 17.05.2004. године. Циљ Конвенције је ограничење и забрана производње, употребе, испуштања, увоза и извоза ових високо токсичних супстанци у сврху заштите људи и животне средине.
Босна и Херцеговина је ратификовала Стокхолмску конвенцију о дуготрајним органским загађујућим материјама 2010. године чиме се обавезала на испуњавање захтјева Конвенције који су, између осталог: елиминисање опасних POPs-а из употребе уз прелаз на сигурније алтернативе, чишћење старих залиха и опреме која садржи ове материје, предузимање активности везаних за остале POPs-ове наведене у Конвенцији и обавеза извјештавања о POPs-има према Конвенцији.
У складу са чланом 7. Стокхолмске конвенције, свака држава потписница дужна је у року од двије године од датума ступања Конвенције на снагу израдити план провођења обавеза преузетих њеним потписивањем.
Сврха пројекта „Активности за омогућавање правовременог дјеловања при имплементацији Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућим материјама (POPs-има) у Босни и Херцеговини“ је јачање капацитета и способности Босне и Херцеговине с циљем израде Националног плана имплементације који ће омогућити имплементацију Стокхолмске конвенције. Пројект се финансира из средстава Глобалног фонда за животну средину (GEF) и трајаће 14 мјесеци. Процес одобравања пројекта и састављања пројектног задатка текао је дуго, а имплементацијска јединица пројекта, Организација Уједињених нација за индустријски развој (UNIDO), је путем међународног конкурса одабрала Консултанта за израду пројекта – конзорцијум који чине Енова из Сарајева и Институт заштите, екологије и информатике, Бања Лука. Консултант ће, у сарадњи са институцијом надлежном за провођење одредби ове Конвенције у БиХ, Министарством спољне трговине и економских односа, извршити активности одређене пројектним задатком а који се односе на испуњавање одредби Стокхолмске конвенције, односно израду Националног плана имплементације којим ће се дефинисати структура за провођење Конвенције и свих обавеза које из ње произлазе, одредити приоритетне активности, те израдити акциони план за поступање са POPs-има у Босни и Херцеговини.
За успјешну израду „Националног плана имплементације“ неопходно је активно учешће интересних група које могу допринијети у активностима сакупљања података о количинама POPs-а у земљи (инвентар POPs-а), израде стратегије њихове елиминације у одређеном периоду те идентификовање приоритета и неопходних пројеката јачања институционалних и људских капацитета, развоја свијести као и инвестиција.
Тема Прве радионице, која се одржава 28. марта ће бити Стокхолмска конвенција и захтјеви које Босна и Херцеговина мора испунити према Стокхолмској конвенцији, те представљање пројекта „Активности за омогућавање правовременог дјеловања при имплементацији Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућим материјама (POPs-има) у Босни и Херцеговини“. Циљна група радионице обухвата институције (све нивое власти), индустријски и приватни сектор као и невладин сектор и грађане.
Радионица представља прилику за унапређење знања о дуготрајним органским загађујућим материјама, али и добру прилику за побољшање међусобне сарадње и дискусију о планираним активностима и временским оквирима потребним за испуњавање захтјева Конвенције.