Процјена ризика израђује се на основу члана 13. Закона о заштити на раду („Службени гласник Републике Српске„, бр. 1/08 и 13/10) и Правилника о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини („Службени гласник Републике Српске„, бр. 66/08). То је поступак којим се утврђује ниво ризика од настанка повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом на радном мјесту и у радној средини, те поремећаје у процесу рада који би могли изазвати опасности и штетне посљедице по заштиту и здравље радника. Процјена ризика заснива се на систематском евидентирању и процјењивању свих фактора у процесу рада, могућих врста опасности и штетности на радном мјесту и у радној средини које могу да проузрокују повреду на раду, оштећење здравља, радни процеси, радна мјеста, средства за рад, сировине и материјал који се користи у технолошком и радним процесима, као и други фактори који могу изазвати ризик од повреде на раду, оштећење здравља или обољење запосленог.
Процјена ризика обухвата:
- опште податке о послодавцу;
- опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад, њихово груписање и опис средстава и опреме за личну заштиту на раду:
- преглед организације рада;
- препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном мјесту и у радној средини и дефинисање њихових карактеристика;
- процјењивање ризика у односу на опасности и штетности;
- утврђивање начина и мјера за отклањање, смањење или спречавање ризика;
- закључак
- измјена и допуна акта о процјени ризика.
Основни циљ израде акта о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини је унапређење услова рада и радне средине, превенција повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом, односно заштита и здравље запослених.
На основу процијењених ризика спроводе се конкретне превентивне мјере за отклањање и смањење ризика на најмању могућу мјеру, што заправо представља процес управљања ризиком.
Општа директива 89/391/ЕЕЗ о безбједности и здрављу на раду, садржи опште принципе у вези са превенцијом ризика на радном мјесту, спровођењем безбједности и здравља на раду, елиминисањем ризика који могу да изазову несрећне случајеве, наводи затим принципе информисања, консултовања, балансираног учешћа у складу са националним законом, принципе обуке запослених и њихових представника за самосталан рад као и опште смјернице за примјену поменутих принципа.
Процјена ризика на радном мјесту као обавеза земаља чланица ЕУ уведена је поменутом Директивом 89/391/ЕЕЗ. Смјерницама за процјену ризика из 1996. године дато је детаљно упутство за примјену у националним условима.
У Републици Српској Закон о заштити на раду (“Службени гласник Републике Српске“, бр. 1/08 и 13/10), је ступио на снагу 4. јануара 2008. године и њиме је уређен систем безбједности и здравља на раду.
Тим законом је започео процес усклађивања националног законодавства са прописима ЕУ. Новим законодавним приступом области безбједности и здравља на раду уведен је принцип превенције повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом.
Израду Процјене ризика на радном мјесту и у радној средини обавља Институт заштите, екологије и информатике, Бања Лука, као институција овлашћена од Министарства рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске.
За процјену ризика на радним мјестима и у радној средини Институт користи модификовану АУВА методу (метод Аустријске опште установе за осигурање од несрећа и метод Аустријске привредне коморе).
Према члану 12. Правилника о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини, процјена ризика заснива се на анализи вјероватноће настанка и могуће повреде на раду, оштећења здравља, професионалне болести и болести у вези са радом проузрокованих на радном мјесту и у радној средини.
По АУВА методи ризик се изражава као производ вјероватноће настанка неког нежељеног ефекта на здравље дефинисане популације у одређеном временском периоду, с једне стране и тежине нежељеног ефекта, с друге стране. Процјена ризика се врши за сваку утврђену опасност или штетност.