Представници Института заштите, екологије и информатике, Бања Лука, проф. др Јелена Божић и доц. др Предраг Илић су учествовали на Четвртом међународном научном скупу „Савремени материјали 2011“, Бања Лука, 01. и 02. јули 2011. године, организованом од стране Академије наука и умјетности Републике Српске.

На Скупу су представљена четири рада:

  1. Јелена Божић: Нанотехнологија и наноматеријали за самочистеће фасаде

Нанотехнологија доноси револуционарне промјене у грађевинским материјалима, са широким распоном  могућих примјена у грађевинској индустрији. Материјали за фасаде су најновији и вјероватно најуочљивији развој. Проблем с конвенционалним фасадама је да се, током времена, накупља прљавштина, а с њом и микро-организми, што за посљедицу има ружнан  изглед зграда и веће трошкове њиховог одржавања. Само-чистеће фасаде суперхидрофобних и суперхидрофилних својстава  ће постати једно од највећих подручја примјене нанотехнологијом побољшаних грађевинских производа, са  значајним  утицајем  у грађевинској индустрији, јер нуде економске и еколошке користи. С економске тачке гледишта, оне смањују трошкове за чишћење и продужавају животни вијек материјала. Еколошка корист механизма самочишћења је његова улога у заштити од патогених напада, одрживост и енергетска ефикасност.

  1. Јелена Божић: Грађевински материјали у контексту еколошке етике

Еколошка етика означава темељни прекид с традиционалним, антрополошким идиомом, у којем је човјек насупрот и изнад свега изван њега. Морамо видјети човјека као дио веће схеме ствари: природе и свемира. Питања еколошка етике укључују морални избор од изузетне важности који можемо и, још више,  који морамо направити. Значај наше моралне одговорности према природи и будућности је без преседана, а то је одговорност коју не можемо избјећи. Архитектура може и треба бити у хармонији са околином, а не наступати као независна функција. Избор еколошки одговоних грађевинских материјала је од пресудне важности за нову еколошку етику архитектуре.

  1. Јелена Божић: Паметни материјали у архитектури

“Паметни материјали” је релативно нов појам за посебну врсту материјала који су у стању осјетитити и одговорити на околину, мијењајући своја својства на. више или мање, реверзибилан начин. Имају потенцијал за побољшање постојеће технологије и давања нове функционалности производима. Кориштење паметних материјала који мијењају боју, величину, облик или непрозирност, реагујући на физичке и/или хемијске подражаје (топлота, влага, свјетло) ће “револуционисати” архитектуру. Помоћу паметних материјала, архитекти могу створити нове врсте динамичних објеката, који се могу прилагодити  свом окружењу. Кориштењем енергије и материје своје околине, попут “живих система”, зграде ће бити ефикасније, а  истовремнео удобније него данас.

  1. Зоран Јањуш, Александар Петровић, Александар Јововић,  Радица Прокић-Цветковић, Предраг Илић: Испитивање жилавости полипропилена пуњеног стакленим прахом

Сврха рада је да се полимерни отпад прикаже као сировина или на други начин искористљив материјал добијен дјелимичним раздвајањем комуналног отпада. У раду је обрађена могућност поновне употребе полипропилена рециклирањем уз додатак стакленог праха, са становишта жилавости усљед ударног оптерећења. Испитиване су стандардне епрувете, направљене од основног материјала – полипропилена и уз додатак 0%, 5%, 10%, 15%, 20%, 25% и 30% стакленог праха гранулације мање од 0,5 mm, кроз шест циклуса прераде. Измјерене вриједности дале су могућност формирања образаца промјене жилавости посматраног материјала са различитим садржајем страног тијела,  кроз циклусе прераде, што може помоћи у даљим истраживањима и анализама.

На дводневном скупу  у оквиру пленарних предавања и постер презентација представљено је 107 радова из 14 земаља.