Извор: Фокус (http://www.fokus.ba) 15.07.2010.
При спаљивању четири пластичне врећице потроши се онолико кисеоника колико је потребно човјеку за један дан! Овај податак довољно говори о штетности коришћења и спаљивања пластичне амбалаже. Забрињава и податак да разградња различитих производа од пластике траје до стотину година до хиљаду. Предраг Томић, директор Фонда за заштиту животне средине РС, каже да у Српској још увијек не постоји потпун систем прикупљања ПЕТ амбалаже, а само у Добоју постоји једна фирма која рециклира пластику. Међутим, амбалажа која се не успије прерадити, неправилним одлагањем може да постане велики загађивач животне средине.
– У Српској има око 550 локалних и дивљих депонија, на којим је већи дио пластичне амбалаже, које је данас све више из кућног отпада – истиче Томић. Према његовим ријечима, у РС отпад се најчешће одлаже уз некатегорисане путеве у шумском појасу, уз корита ријека, у вртачама, јамама и увалама.
– Многе дивље депоније налазе се у близини изворишта која служе за снабдијевање становништва водом, чиме врло често зна бити угрожено здравље становништва. Међутим, да то не мора увијек бити тако, показује пракса развијених земаља, у којим се амбалажа приликом одлагања сортира по врстама и поново прерађује – појашњава Томић, додајући да је РС посљедњих година почела придавати већи значај поновном искориштавању секундарних сировина, односно отпадака, али не у оној мјери у којој је потребно. Иако постоји у неколико локалних заједница, потпуни систем прикупљања ПЕТ амбалаже, каже Томић, у РС не постоји, али очекује се да се доношењем новог правилника о амбалажи и амбалажном отпаду на ефикасан начин приђе рјешавању проблема.
– Постоји неколико опште прихваћених модела за селективно сакупљање отпада. Као најефикаснији модел показао се модел селектовања-раздвајања отпада на мјесту настанка, односно у становима или кућама – истиче Томић, додајући да се корисницима путем Фонда за заштиту животне средине РС бесплатно дијеле кодиране вреће у које они одвајају отпад. На тај начин, каже Томић, на санитарне депоније долази већ селектован отпад, али ипак, за прихватање овог модела мора много да се уложи у едукацију становништва и набавку неопходне опреме.
Предраг Илић, в.д. директора Института заштите, екологије и информатике РС, каже да повећање броја становника, урбанизација и индустријализација директно утичу на повећање потрошње свих врста амбалажа, што има за посљедицу повећање чврстог отпада који се мора прикупити, транспортовати и прерадити на одговарајући начин.
– Чврсти отпад представља највећу опасност у случајевима када се неконтролисано одлаже на сметљиште, гдје долази до загађења свих физичких фактора животне средине. Поред тога што је хемијски састав отпада сложенији, ти отпаци све више угрожавају човјеково и животињско здравље – појашњава Илић, додајући да је процјена годишњег стања полимерног отпада само за бањолучки регион за 2008. годину износила 12.872 тоне, док је за 2009. годину износила 13.261 тону. Илић каже да више стотина животињских врста годишње умире због врећица које су појеле мислећи да је храна, што говори о њиховој опасности.
– Рециклажа пластичних врећица је прескупа у односу на цијену сировине од које се праве. Многе земље забраниле су употребу бесплатних врећица. Ирска је прва увела додатни порез на врећице и тако њихову употребу смањила за 90 одсто, Кина забраном употребе бесплатних врећица годишње уштеди 37 милиона барела нафте – истиче Илић, додајући да би се неким мјерама требало водити и у РС. Обавезе Владе РС, каже Илић, јесу да процијене могућност обнављања амбалаже и рециклирања на националном нивоу и поставе оствариве циљеве у оквиру директиве. Виши стручни сарадник за управљање отпадом у Министарству за просторно планирање, грађевинарство и екологију РС, Свето Цвијић, истиче да се у Српској највише рециклира отпадни папир, картон, метали и пластика, али да не постоје тачни подаци колико се тог отпада рециклира.
– На збрињавање се извози онај отпад који се не може адекватно збринути на простору РС, а Закон о управљању отпадом уређује све категорије отпада осим отпада који је изузет, као и све врсте дјелатности, операције и постројења у управљању отпадом – појаснио је Цвијић.
И РС би могла уштедјети
Многе земље у свијету одавно су организовале сакупљање, откуп и рециклирање пластике, тако да се увелико зарађује на овој секундарној сировини. Примјер знатне користи од рециклаже пластике јесте податак из Њемачке. С уштеђеном енергијом коришћењем старе пластике 1,8 милиона домаћинстава у Берлину могло је да се снабдије електричном енергијом 130 дана. У новцу, та уштеда је износила 523 милиона марака!