„СТРАТЕГИЈА СМАЊЕЊА БУКЕ КАО ФАКТОР ЗАШТИТЕ ЗДРАВЉА
СТАНОВНИШТВА И УНАПРЕЂЕЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДОВА“
СТАНОВНИШТВА И УНАПРЕЂЕЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ГРАДОВА“
7. 08 2009 аутор: Институт
Институт заштите, екологије и информатике је уз финансијску подршку Министарства науке и технологије Републике Српске реализовао научноистраживачки пројекат „Стратегија смањења буке као фактор заштите здравља становништва и унапређења животне средине градова“
Координатор пројекта је проф. др Јелица Којовић, који је заједнички са тимом стручњака из ове области из Института заштите, екологије и информатике успјешно завршила наведени пројекат.
Наглашено је да је сваким даном животна средина све загађенија различитим врстама загађења усљед сталног развоја индустрије, саобраћаја и других дјелатности којима се човјек бави. Све је мање неизмијењене природе, а зоне човјекове активности се све више шире и у њима услови живота и рада све мање задовољавају најосновније захтјеве нормалног живљења.
Веће стварање добара, све бројније и брже стварање саобраћајних веза и све шира примјена помоћних уређаја у домаћинствима, у привреди, пољопривреди и у комуналној средини, као и многи други фактори, без којих се не може замислити савремено друштво, омогућавају удобност живота, али, истовремено доводе до угрожавања здравља људи. Једна од резултанти савременог живљења, која доводи до комплексног оштећења здравља, највише у индустријски развијеним срединама и у урбаним срединама, је бука и борба против буке и њеног дјеловања је дио напора који се чине за побољшање услова живота и заштите животне и радне средине.
Указано је и да буку представља сваки нежељени звук који омета рад или одмор (а чине је разне звучне појаве као што је галама, шум, лупа, говор, сирене, звукови који долазе од саобраћајних средстава, машина и уређаја и сл.).
У оквиру пројекта бука је мјерена у централном дијелу града Бање Луке, на четири мјерна мјеста, која су одабрана да репрезентују зоне у складу са Правилником о дозвољеним границама интензитета звука и шума, према објектима и њиховим намјенама и садржајима смјештеним на тим мјерним мјестима: Булевар Цара Душана (Зона 1 и 2), улица Јована Дучића (Зона 1 и 3), Булевар Краља Петра I Карађорђевића (Зона 2, 3, 4, 5), Булевар Војводе Живојина Мишића (Зона 3).
Градско подручје је развијано тако да су се зоне испреплићу, односно не може се поставити граница једне зоне јер се објекти различитих намјена налазе у истој улици. У ужем дијелу града нема подручја гдје је искључиво смјештена индустрија и складишта без стамбених објеката, па шеста зона није могла да буде обухваћена.
Анализом намјене и садржаја објеката на мјеним мјестима, бука углавном потиче од саобраћаја. Градским улицама не саобраћају возила изнад 3,5 тона носивости. Заступљени су путнички аутомобили, аутобуси, комби возила и мотоцикли.
Све вриједности измјерене еквивалентне буке-Leq и вршних нивоа L1 и L10, и у току дана и у току ноћи, на свим мјерним мјестима високо прелазе дозвољене вриједности и у границама су алармних у односу на објекте и њихов садржај по припадајућим Зонама према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума.
У току дана просјечне вриједности еквивалентне буке- Leq (од 06-19 часова) на сва четири
мјерна мјеста су више од дозвољених и прелазе вриједност нивоа буке који је Правилником утврђен као алармни.
мјерна мјеста су више од дозвољених и прелазе вриједност нивоа буке који је Правилником утврђен као алармни.
Највише су вриједности у Булевару Цара Душана,70,1 dB(A), затим Булевару Краља Петра I Карађорђевића, 69,7 dB(A), слиједи Булевар Војводе Живојина Мишића, 68,8 dB(A), а најниже у улици Јована Дучића, 67,5 dB(A), што је у складу са оптерећењем и густином саобраћаја.
Подаци овог истраживања указују да су извори буке углавном линијског карактера, те да је ниво буке непосредно око саобраћајница 65 -75 dB(A), а да се у околини са повећањем удаљености од извора буке на око 30 метара, постепено та бука смањује испод 35 dB(A).
Процјена је, према мапи буке на мјерним мјестима, да је свакодневно најмање 20% становника у центру града изложено буци која доводи до неуровегетативних поремећаја, који дају промјене и на свим другим органима који су под утицајем тога система, нарочито на кардиоваскуларном и нервном систему. Поред тога, вјероватно је још 30% становника изложено буци која доводи до узнемирености и главобоље, омета одмор, ремети сан и смањује радну
ефикасност и нормалну комуникацију.
ефикасност и нормалну комуникацију.
Повећани ниво буке у урбаним срединама је константан проблем. Већина градова повећаног нивоа буке настоји да га смањи на допуштене вриједности прописане законом. Да би се одговорило на питање коју је мјеру смањења нивоа буке најефикасније примијенити, потребно је најприј регистроватити стање у одређеној комуналној средини, анализирати могућност примјене појединих мјера те донијети релевантну одлуку. Систематска истраживања захтијевају знатна финансијска средства, па је то разлог што се код нас не проводе. У ограниченом обиму проводе се само непотпуна појединачна истраживања.
|
|
|
| Дијаграм Фреквентна анализа нивоа буке за Leq=69.7 dB(A) |
Слика Мјерење буке на Булевару Војводе Живојина Мишића |
