Извор: Фокус, 24.12.2010.
Иако је у вријеме зимских мјесеци уобичајено повећање концентрација штетних материја у ваздуху, протеклих дана у Републици Српској смог и магла, као и угљен-моноксид, премашили су максималне граничне вриједности, које нису забиљежене у протеклих пет година. Ранка Радић, начелница Одјељења за екологију у Републичком хидрометеоролошком заводу, каже да је у четвртак у Бањој Луци забиљежена концентрација угљен-моноксида у ваздуху од преко 11 милиграма по кубном метру, док је дозвољена око десет милиграма по кубном метру.
-Зими је загађеност ваздуха увијек повећана, како због гријне сезоне и интензитета саобраћаја, тако и због магле коју узрокују влага и хладно вријеме без струјања ваздуха, па се све штетности задржавају у доњим слојевима атмосфере – објашњава Радићева и додаје да се већ од петка, с побољшањем времена, лоша слика поправила, те је количина угљен-моноксида износила 1,5 милиграма по кубном метру. Лоша ваздушна слика протеклих дана забиљежена је и на подручју Бијељине, гдје се већином у раним јутарњим и вечерњим сатима осјећала већа концентрација смога и магле.
-Присутне су и ситне честице и прашина у ваздуху, али тако је обично у ово доба године, када је хладније и више се ложи у котловницама – истиче Раденко Бабић, стручни сарадник за заштиту животне средине у Заводу за екологију Техничког института у Бијељини, те додаје да је измјерена и нешто већа концентрација сумпор-диоксида.
Бабић каже да је ова повишена концентрација у дозвољеном облику, јер уобичајена гранична вриједност сумпор-диоксида износи 90 микрограма по кубном метру, а протеклих дана кретала се од 100 до 110 микрограма по кубном метру. Стручни сарадник за заштиту животне средине у општини Градишка, Ђорђе Живковић, истиче да је према посљедњим мјерењима у овој општини концентрација сумпор-диоксида у новембру ове године била знатно већа него у октобру, те да је квалитет ваздуха био друге класе.
-Током новембра на територији локалитета црпне станице Кеј у Градишци регистрована је максимална дневна концентрација сумпор-диоксида у вриједности од 53 микрограма по кубном метру, док је на истом мјесту у окторбру измјерено 15 микрограма сумпор-диоксида по кубном метру – појашњава Живковић. Према његовим ријечима, у том периоду знатно је била повећана и концентрација црног дима, те се квалитет ваздуха кретао у границама друге класе, при чему ово подручје улази у зону угроженог.
-На црпној станици Кеј измјерена је максимална вриједност црног дима од 43 микрограма по кубном метру, док је минимална концентрација чађи била у вриједности 18 микрограма по кубном метру – напомиње Живковић. Нагли пораст загађења ваздуха, према мишљењу љекара, засигурно многим грађанима штетно утиче на здравствено стање. Далиборка Пејић, специјалиста породичне медицине у Дому здравља Добој, каже да повећане концентрације сумпор-диоксида, чађи, азотних оксида и других загађивача у ваздуху ствара огромне проблеме грађанима који имају проблема с болестима дисајних путева.
-Удисање је једини начин на који сумпор-диоксид доспијева у организам. Горњи дисајни путеви у одређеним количинама могу га апсорбовати, међутим, у условима убрзаног дисања, код тренинга, трчања, брзог хода, смањује се његова апсорпција у носу, тако да он долази у бронхије и плућа, што изазива бројне респираторне тегобе – каже Пејићева и додаје да су загађеном ваздуху изложени сви, али да су нарочито угрожене осјетљиве групе, као што су дјеца, старије особе, те поједине категорије хроничних болесника. Љекари савјетују да наведене осјетљиве групе, приликом повећања штетних материја у ваздуху, мање времена проводе на отвореном.
Према ријечима Предрага Илића, в.д. директора Института за екологију Бања Лука, како би смањили концентрацију штетних материја у ваздуху, РС треба да слиједи примјере земаља региона, које се све више придржавају регулационих и урбанистичких планова, који предвиђају градњу вентилационих ходника у градском подручју, градњу кружних токова и еколошких семафора.
Научно испитивање
Испитивања дуготрајног дејства сумпор-диоксида на организам, која су свјетски научници радили на животињама, показала су промјене на
дисајним путевима сличне онима која се срећу код људи с хроничним бронхитисом.
дисајним путевима сличне онима која се срећу код људи с хроничним бронхитисом.
Чистог ваздуха нема ни на селу
Према мјерењима неких стручњака, ваздух је загађен и на селу, додуше у мањој мери. Свака од сеоских кућа има индивидуално ложиште, као и одређен број крава, свиња или кокошака, одакле се емитују гасови, прије свега метан, који утиче на стварање ефекта стаклене баште.