Народна скупштина Републике Српске је на Двадесетој сједници, одржаној 10. јула 2012. године усвојила Закон о заштити животне средине. Закон је објављен у Службеном гласнику Републике Српске, бр. 71/12.
Законом се уређује заштита животне средине ради њеног очувања, смањивања ризика за живот и здравље људи, те осигуравања и побољшавања квалитета живота, заштита свих елемената животне средине, информисање и приступ информацијама у области заштите животне средине, планирање и заштита животне средине, стратешка процјена утицаја и процјена утицаја на животну средину, поступак издавања еколошких дозвола и спречавања несрећа великих размјера, систем еко-означавања и управљање заштитом животне средине, финансирање активности у вези са животном средином, одговорност за штету нанесену животној средини, као и права и обавезе правних и физичких лица која обављају дјелатности утврђене овим законом.
Заштита животне средине спроводи се у циљу:
а) смањењa кориштења, спречавања оптерећивања, загађивања и нарушавања животне средине, побољшања и обнове оштећене животне средине,
б) заштите људског здравља и побољшања услова животне средине за квалитет живота,
в) одрживог управљања, очувања и заштите природних ресурса, рационалног кориштења ресурса и таквог начина привреде којим се осигурава обнова ресурса,
г) усклађености социјалних, економских и других интереса Републике Српске са захтјевима за заштиту животне средине,
д) међународне сарадње у заштити животне средине,
ђ) пружања могућности за иницијативе и учешће јавности у дјелатностима које имају за циљ заштиту животне средине,
е) координације привреде и интегрисања социјалног и економског развоја у складу са прописаним стандардима за заштиту животне средине и
ж) успостављања и развоја институција за заштиту и очување животне средине.
Закон се заснива на начелима одрживог развоја, предострожности и превенције, замјене, интеграције, сарадње и подјеле одговорности, учешће јавности и приступ информацијама и начелу загађивач плаћа и у њега су дјелимично уграђене одредбе Директиве о процјени утицаја на животну средину, Директиве о интегралном спречавању и контроли загађивања, Севезо II директиве о спречавању несрећа великих размјера, Конвенције о процјени утицаја на животну средину преко државних граница и Конвенције о приступу информацијама, учешћу јавности у одлучивању и приступу правди у питањима заштите животне средине.
Закон је преузео поједине одредбе из европских директива које се односе на праћење стања животне средине, информисање у области заштите животне средине, а створен је и основ за успостављање регистра постројења и загађивача. Увођењем стандарда квалитета животне средине створена је основа за доношење већег броја подзаконских аката којима се уређују граничне вриједности емисија.
Приједлог закона о заштити животне средине конципиран је тако да садржи 15 поглавља:
Основне одредбе, Заштита елемената животне средине, Информисање и едукација у области заштите животне средине, Учешће јавности и приступ информацијама које се односе на животну средину, Планирање и заштита животне средине, Стратешка процјена утицаја на животну средину, Процјена утицаја на животну средину, Издавање еколошких дозвола и спречавање несрећа великих размјера, Систем еко-означавања, управљања и контроле животне средине, Финансирање заштите животне средине и економски инструменти, Грађанска одговорност за штету нанесену животној средини, Међуентитетска сарадња, Надзор, Казнене одредбе и Прелазне и завршне одредбе.
Чл. 48–50. у поглављу Стратешка процјена утицаја на животну средину прописана је обавеза израде стратешке процјене утицаја на животну средину за планове, програме и основе у области просторног и урбанистичког планирања или кориштења земљишта, пољопривреде, шумарства, рибарства, ловства, енергетике, индустрије, саобраћаја, управљања отпадом, управљања водама, телекомуникација, туризма, очувања природних станишта и биљног и животињског свијета, којима се успоставља оквир за одобравање будућих развојних пројеката одређених прописима којима се уређује процјена утицаја на животну средину, изузеци од обавезе израде стратешке процјене утицаја на животну средину уколико је ријеч о плановима и програмима намијењеним безбједности Републике, планововима ублажавања и отклањања посљедица елементарних непогода и финансијским и буџетским плановима, и обавеза министра надлежног за заштиту животне средине да донесе пропис којим ће се утврдити критеријуми на основу којих се одлучује о спровођењу стратешке процјене.
Чл. 51–59. прописан је поступак спровођења стратешке процјене у фазама, и то: Фаза припремних радњи, која обухвата одлучивање о изради стратешке процјене, избор носиоца израде извјештаја о стратешкој процјени и учешће заинтересованих органа и организација; Фаза припреме извештаја о стратешкој процјени, Фаза консултација која обухвата учешће заинтересованих органа и организација, учешће јавности, консултације са заинтересованим органима, организацијима и јавности другог ентитета, односно Брчко Дистрикта, или друге земље, уколико извршење плана и програма може имати утицај на животну средину другог ентитета, Брчко Дистрикта или друге земље и извјештај о резултатима учешћа заинтересованих органа и организација и јавности и Фаза оцјене извјештаја о стратешкој процјени.
Процјена утицаја на животну средину (чл. 60–79)
Чл. 60–63. у поглављу процјена утицаја на животну средину, дефинисан је циљ процјене утицаја на животну средину, обавеза спровођења процјене утицаја на животну средину и то за пројекте који могу имати значајан утицај на животну средину с обзиром на њихову природу, величину или локацију, надлежни органи, као и поступак процјене који се спроводи у двије фазе и то у поступку претходне процјене утицаја и поступку процјене утицаја на животну средину.
Чл. 64–66. дефинисан је поступак претходне процјене утицаја на животну средину који се покреће на захтјев носиоца пројекта, садржај захтјева, обавеза достављања копије захтјева и обезбјеђивања увида у приложена документа, а ради прибављања мишљења, и то органу управе надлежном за послове уређења простора у јединици локалне самоуправе на чијем подручју би се пројекат изводио, органима надлежним за заштиту природе, односно културно-историјског и природног насљеђа, за пољопривреду, шумарство, водопривреду, за заштиту здравља и другим заинтересованим органима, те обавеза доношења рјешења о обавези спровођења процјене утицаја и обиму процјене утицаја у року од 60 дана од пријема захтјева.
Чл. 67–69. дефинисан је поступак процјене утицаја на животну средину, обавеза носиоца пројекта да овлаштеној организација која испуњава услове за обављање дјелатности из области заштите животне средине поднесе захтјев за израду студије утицаја на животну средину, садржај студије који се утврђује подзаконским актом који доноси министар надлежан за заштиту животне средине, обавезу министарства да, ради прибављања мишљења, студију достави надлежним органима, у року од 15 дана од дана пријема захтјева за доношење рјешења о одобравању студије утицаја.
Посебно су значајни чл. 70–71. којим се дефинише обавеза одржавања јавних расправа о студији утицаја које организује носилац пројекта, у јединици локалне самоуправе у којој се налази локација датог пројекта, на којој поред представника министарства учествују и стручњаци и представници заинтересованих јединица локалне самоуправе, затим рокови за достављање примљених примједаба.
Чл. 72–74. прописан је поступак стручне контроле студије утицаја, садржај рјешења донесеног у поступку одобравања студије утицаја, и обавеза носиоца пројекта да сноси трошкове обавјештавања и омогућавања учешћа јавности у поступцима претходне процјене утицаја, поступцима процјене утицаја и ревизије студије утицаја.
Чл. 75–79. прописују процедуру и обавезе надлежних органа у случајевима када се утврди да пројект може имати значајан утицај на животну средину другог ентитета, Брчко Дистрикта или друге државе, односно да пројекат који се планира или изводи у другом ентитету или Брчко Дистрикту, може имати значајан утицај на животну средину у Републици Српској.
Издавање еколошких дозвола и спречавање несрећа великих размјера (чл. 80–110)
Чл. 80–82. у поглављу Издавање еколошких дозвола и спречавање несрећа великих размјера, дефинисано је да се еколошком дозволом прописују правила за спречавање или смањење емисија у ваздух, воду и земљиште и спречавање стварања отпада, да би се остварио висок ниво заштите животне средине као цјелине и утврђена је обавеза посједовања еколошке дозволе за постројења прописана подзаконским актом који ће донијети министар надлежан за заштиту животне средине, као и могућност сједињења услова за више постројења у једној еколошкој дозволи.
Чланом 83. прописане су опште обавезе одговорног лица постројења које се морају испунити током изградње, рада и престанка рада постројења, а у циљу постизања стандарда квалитета животне средине, минимизирања прекограничног загађења и ефикасне заштите животне средине.
Члан 84. дефинише стандарде квалитета животне средине, као и најбоље расположиве технике и прописује обавезу министра надлежног за заштиту животне средине да донесе подзаконски акт којим ће се прописати активности за које се утврђују најбоље расположиве технике.
Чл. 85–87. прописан је садржај и докази који се прилажу уз захтјев за издавање еколошке дозволе, а које припремају овлаштена правна лица која испуњавају услове за обављање дјелатности из области заштите животне средине, поступање надлежног органа по пријему захтјева.
Посебно је значајна одредба члана 88. која прописује учешће јавности приликом издавања еколошке дозволе која може, у року од 30 дана од дана обавјештења јавности о поднесеном захтјеву, у једном од дневних листова у Републици Српској или на огласној плочи, поднијети надлежном органу мишљење о захтјеву за издавање еколошке дозволе и приложеној документацији.
Чл. 89–91. прописани су рокови за издавање еколошке дозволе, садржај еколошке дозволе, обавезу надлежног органа да обавјештава јавност о издатој дозволи, као и услови за одбијање захтјева за издавања еколошке дозволе.
Чл. 92–93. одређена је обавеза за постројења да посредством одговорног лица обављају мониторинг емисија и обезбјеђују метеоролошка мјерења, затим учесталост мониторинга, обавјештавање о резултатима мјерења, као и постизање стандарда квалитета животне средине посредством мјера прописаних еколошком дозволом.
Чл. 94–95. прописују услове и поступак редовне ревизије и обнављања и ванредне ревизије издатих еколошких дозвола.
Чл. 96–97. утврђена је обавеза одговорног лица постројења да уколико планира промјену природе или функционисања постројења, проширење постројења које може утицати на животну средину или намјерава престанак рада постројења, да о томе обавијести орган надлежан за издавање еколошке дозволе.
Чланом 98. прописани су услови престанка важења еколошке дозволе.
Чл. 99–100. прописују процедуру и обавезе надлежних органа у случајевима када се утврди да рад неког постројења може да изазове значајне негативне посљедице на животну средину другог ентитета, Брчко Дистрикта или друге државе, односно да постројење може имати негативан утицај на животну средину на подручју Републике Српске, а поступак издавања дозволе се спроводи у другој држави или ентитету или Брчко Дистрикту, као и изузетке од примјене.
Чл. 101–102. прописује се успостављање и обавеза министарства надлежног за заштиту животне средине да води регистре издатих еколошких дозвола и испуштања и преноса загађујућих материја.
Чл. 103–108. прописане су обавезе одговорног лица постројења које може изазвати несреће великих размјера, и то: обавеза предузимања свих потребних мјера за спречавање несрећа, обавеза достављања Министарству потребних података, дужност израде плана спречавања несрећа великих размјера, затим израде Извјештаја о безбједности, унутрашњих и спољашњих планова интервенције, као и улогу Министарства у обезбјеђивању информација о постројењима која могу изазвати несреће великих размјера.
Чл. 109–110. прописано је да се циљеви спречавања несрећа великих размјера и ограничавања њихових посљедица узимају у обзир при изради планова просторног уређења, а посебно приликом одређивања локација за нова постројења, као и обавеза одговорног лица да, чим подаци буду доступни, обавијести орган надлежан за издавање еколошке дозволе и орган надлежан за инспекцијски надзор, о несрећи великих размјера, о чему је орган за издавање еколошке дозволе дужан да води евиденцију.
У складу са наведеним Законом и другим актима у области животне средине Институт заштите, екологије и информатике, Бања Лука обавља сљедеће послове:
• Израда Планова активности са мјерама и роковима за постепено смањење емисија односно загађења и усаглашавања са најбољом расположивом технологијом,
• Израда Доказа уз захтјев за издавање еколошке дозволе,
• Израда Претходних процјена о утицају на животну средину,
• Израда Студија о процјени утицаја на животну средину за све врсте објеката и постројења, било да се ради о изградњи нових или проширења постојећих капацитета: депоније чврстог отпада, базних станица мобилне телефоније, мостова, бензинских пумпа, гасних станица, асфалтних база, каменолома, фабрика воде, хемијске индустрије, ВН далековода, пилана, пивара, хидроелектрана, термоелектрана, рудника итд,
• Мјерење интензитета буке и математичко моделовање буке,
• Мјерење електромагнетних зрачења за базне станице мобилне телефоније, далеководе, трафостанице и др,
• Израда докумената из области управљања отпадом (планови управљања отпадом (општински, градски), планови управљања отпадом за правне субјекте, доказ уз захтјев за издавање дозволе о управљању отпадом и други документи у складу са захтјевима наручиоца,
• Издавање потврда да опрема која се увози задовољава стандарде у погледу заштите човјекове средине и остале стандарде из области заштите на раду, у складу са Одлуком о поступку остваривања права на ослобађање од плаћања увозних дажбина на опрему стављену у слободан промет које представља улог страног лица,
• Испитивање квалитета ваздуха (емисија и имисија) и др.