24. март 2011. аутор: Институт
Стратегија заштите ваздуха представља основни акт којим се у оквиру Републике Српске у БиХ утврђује политика и планира напредак у управљању квалитетом ваздуха. Стратегија РС за ваздух је проистекла као резултат интензивног консултативног процеса унутар секторских и међусекторских консултација, уз учешће представника заинтересованих државних органа, научноистраживачких институција, невладиних организација и експерата укључених у реализацију пројекта. Стратегија заштите ваздуха је документ који цјеловито креира процес вођења политике заштите ваздуха.
Циљеви Стратегије су били израда стручних подлога за утврђивање политике и напретка у управљању квалитетом ваздуха у Републици Српској, утврђивање регионалне политике, успјешно провођење преструктуирања сектора заштите животне средине, дугорочно осигурање развоја привреде и енергетике уз координисано праћење и управљање квалитетом ваздуха, оптимално коришћење домаћих извора енергије у сврху постизања економске и социјалне стабилности, управљање енергијом на еколошки прихватљив начин, постизање свјетског стандарда квалитете ваздуха, вођење позитивне еколошке политике, осигурање развоја унутрашњег тржишта Републике Српске, као и заштиту интереса њених становника.
Један од кључних елемената Стратегије је приједлог хармонизације постојећих законских оквира са регулативом за животну средину у ЕУ, што је основ за даље кораке у Републици Српској. Република Српска је кроз Стратегију направила детаљну анализу разлика између постојећег законодавства и онога у ЕУ, установила приоритете и реални временски распоред транспозиције. Стратегија је дала подршку одговарајућој политици ЕУ и законским оквирима, фокусирајући се на одговарајућу регулативу као што је Оквирна директива о квалитету ваздуха и међународне конвенције (Оквирна конвенција Уједињених нација о климатским промјенама и Конвенција о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима) које обезбјеђује полазне елементе за доношење одговарајућих планова и програма од стране Владе Републике Српске и доприноси изради националних изјештаја и ефикаснијем извршавању других обавеза у складу са међународним обавезама.
Током израде Стратегија је била у директној координацији са осталим пројектима чија реализација има значајног утицаја на саму Стратегију и циљеви дефинисани овом Стратегијом су реални и оствариви, и стратегија је спроводива, уз подстицајне мјере.
Дугорочни циљ Стратегије је очување квалитета ваздуха у Републици Српској и побољшање у мјери у којој је то могуће, све у циљу очувања животне средине у цјелини, јер се проблеми у животној средини не могу спроводити сегментарно, јер између њих постоји веза.
Стратегија се приоритетно фокусирала на активности које је неопходно спровести у циљу смањења емисије загађујућих материја у атмосферу, првенствено смањења емисије гасова стаклене баште, који представљају глобални пробллем. Неке од активности су успостављање регистра емисије загађујућих материја и загађивача у атмосферу према међународној методологији, као и мониторинга ваздуха, у складу са међународним стандардима. Један од приоритета у заштити и очувању квалитета ваздуха је и повећање ефикасности коришћења енергије, побољшање топлотне изолације на постојећим објектима, развијање програма промоције коришћења обновљивих извора енергије.
Стратегија је подржала стратешке циљеве дугорочног друштвеног и привредног развоја Републике Српске, као и основне макроекономске правце развоја, као што су приближавање Републике Српске западноевропским интеграцијама, укључила аспекте економије, законодавства, организације, институционализације и образовања с намјером постизања услова управљања квалитетом ваздуха једнаких оним у Европској унији, брзи пораст инвестиција и извоза у области праћења квалитета и управљања квалитетом ваздуха, ефикасно коришћење домаћих природних ресурса у складу са одржањем квалитета ваздуха, ефикасније праћење стања квалитета ваздуха и др.
Стратегија заштите ваздуха у Републици Српској, израђена од стране Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, предвиђа улогу Института заштите, екологије и информатике у заштити ваздуха као једне од битних институција и то у више поглавља:
- Такође је неопходно успоставити и одговарајући систем контроле, с циљем избјегавања и мијењања технологија након добијања еколошких сагласности, уз додатно давање стимуланса „чистим“ технологијама и промјени усмјереној на коришћење обновљивих извора енергије, те смањењу потрошње енергије (посебно електричне). Од брзине и координације за успоставу брзог одговора на акцидентне ситуације и посебно на несреће чије посљедице пријете животној средини, као и брзине ремидијације и ресторације, тамо гдје је штета већ почињена, зависи и дугорочно очување квалитета ваздуха. Ово подразумијева да ресорно министарство успостави базу података загађивача ваздуха у сарадњи са Институтом заштите, екологије и информатике, Републичким хидрометеоролошким заводом и Фондом за заштиту животне средине, с циљем њиховог континуираног праћења (поглавље 2.3. Кључни циљеви у области квалитета ваздуха као дијела заштите животне средине).
- Неопходно је успоставити Базу података емисија загађујућих материја у ваздуху из стационарних извора на територији Републике Српске. Наведену базу заједнички ће успоставити Институт заштите, екологије и информатике, Републички хидрометеоролошки завод и Фонд за заштиту животне средине (поглавље 8.5.1. Регистар загађивача ваздуха и емисија).
- “Неопходно је спроводити мониторинг акцидентног загађења, како имисије, тако и емисије, по налогу Инспектората Републике Српске, односно еколошког инспектора или Министарства задуженог за заштиту животне средине. Наведени мониторинг је неопходно да врши Институт заштите, екологије и информатике, о трошку одговорног лица које је изазвало загађење“ (поглавље 7.4. Приједлог мониторинга).
Стратегија у поглављу 2.2.5. Главни изазови, предвиђа јачање Института и његову улогу у систему заштите животне средине и јасно наводи “Сем јачања министарства, неопходно је јачати и јавне институције у чијој је надлежности заштита животне средине (Институт заштите, екологије и информатике, Републички хидрометеоролошки завод и др.)“.
У поглављу 9. Закључна разматрања наводи се Институт заштите, екологије и информатике, Бања Лука као једна од три имплементационе институције за спровођење Стратегије.
Стратегија заштите ваздуха у Републици Српској представља један од најзначајнијих стратешких докумената у области заштите животне средине, која даје нове основе за политику управљања квалитетом ваздуха и даје оригинални допринос испитивању и истраживању проблематике дефинисања проблема загађења ваздуха, а исту је усвојила Народна скупштина Републике Српске 24. марта 2011. године.