Хемијске штетности

Испарљива органска једињења (Volatile organic compounds – VOCs) се емитују као гасови из неких чврстих материја и течности. VOCs укључују низ хемикалија, које испаравају при собној температури, а могу имати краткорочно и дугорочно неповољне здравствене ефекте. Широк је распон производа који емитују VOCs: премази (боје и лакови) који се наносе на зидове и стропове зграде, на опрему и уградне дијелове (дрво, метал, пластика), средства за чишћење, дезинфекцију и одмашћивање. Њихова повећана концентрација, која је у затвореном простору и до десет пута већа него на отвореном, може остати у ваздуху дуго након што је активност завршена. Извор VOCs -а су и теписи, итисони и сл. за чију се израду користе разна љепила и боје који садрже формалдехид, ацетон, деривате бензена и других испарљивих органских једињења.

Најчешће испарљиво органско једињење је формалдехид, безбојни гас оштрог мириса, на који треба обратити нарочиту пажњу код изградње, реновирања и опремања објеката, јер се у облику формалдехидних смола и синтетских љепила (карбамид-формалдехидна, фенол-формалдехидна, меламин-формалдехидна) примјењује у дрвној индустрији за дрвене плоче од услојеног дрвета – фурнирске плоче (шперплоче)  и плоче од уситњеног дрвета – иверица, лесонит, ламинат, OSB и MDF (медијапан) плоче, те у столарским саставима. Битан је састојак грађевинских пјена за прозоре и врата. Има га и у синтетичким производима, бојама и лаковима. Напомињемо да нова генерација еколошких боја не садржи раствараче и не емитује VOCs материје и о томе свакако треба водити рачуна код њиховог избора.

sbs-5

Због дуготрајног испаравања формалдехида јављају се различите тјелесне реакције – тзв. формалдехидски синдром с краткорочним и дугорочним ефектима на људско здравље: главобоља, надражај и упала слузница дисајних путева и очију, болови у ушима. Уколико дође до удисања концентрованих формалдехидских пара, могу наступити тешка оштећења слузнице ока, носа, једњака и бронхија, затим сметње у дисању, циркулацији, вртоглавица, мучнина и повраћање, нервоза, депресија или сметње памћења. Код дуготрајне изложености формалдехиду настаје сензибилизација бронхија и повећава се склоност астматичним нападима. У контакту с кожом јавља се алергијска реакција. Најновија истраживања потврђују да је формалдехид карциноген и да изазива мутагене промјене.

sb-5-a

Посебно су опасни материјали чијом разградњом настају респирабилне честице пречника мањег од 3 микрона које допиру до најдубљих дијелова респираторног система (азбест, стаклена, камена и минерална вуна, метална, органска и папирна прашина).

Након што је утврђено да удисање азбеста повећава ризик за настанак малигнитета (рак плућа и мезотелиом – малигна болест плеуре-плућне марамице и перитонеума). Карактеристичан је дуг латентни период од експозиције до настанка рака. Због тога је употреба азбестних производа у САД и Европи забрањена, затворене све фабрике и посебним поступком се уклања са свих мјеста уградње.

Угљен-моноксид (CO), отрован гас без боје, укуса и мириса, припада групи хемијских загушљиваца. Назива се „подмуклим убицом” јер се не може осјетити, па убија без упозорења. Настаје непотпуним сагоријевањем материја које садрже угљеник без довољне количине кисеоника. Извор настанка CO су неисправне пећи и зачепљени димњаци, купатила, кухиње (напе и плински штедњаци). Дисањем улази у плућа и у крви се у еритроцитима веже за хемоглобин, спречавајући везивање и нормалан пренос кисеоника, што може довести до значајног смањења снабдијевања срца кисеоником, нарочито код особа које пате од болести срца.

Веже се и за миоглобин, па узрокује мишићну слабост, поремећену координацију и немогућност кретања. Благо, средње или тешко тровање зависи од концентрације CO у ваздуху, трајању изложености, општем здравственом стању и старости изложене особе. Већем ризику тровања изложене су особе с болестима респираторног система, кардиоваскуларним болестима, анемијом, старије особе, дјеца и нерођени. Посљедице изложености CО могу бити акутна и хронична тровања.

sbs-6

Сумпор-диоксид (SО2) је безбојан, отрован и надражујући гас неугодног, оштрог мириса. У урбаним, нарочито индустријским срединама, настаје изгарањем фосилних горива која садрже сумпор (угаљ и нафта). Један је од главних састојака смога. Присутан је у средствима за дезинфекцију. Дјелује надражујуће на слузницу, горње дисајне путеве и изазива кашаљ. Чак и умјерене концентрације могу довести до смањења функције плућа код астматичара. Удисањем високе концентрације SО2 може доћи до сакупљања течности у плућима, до смањења кисеоника у крви и смрти за неколико минута. Симптоми услијед накупљања текућине у плућима су кашљање и осјећај недостатка ваздуха, а могу се појавити неколико сати или пар дана након изложености. Реагује с влагом изазивајући иритацију на кожи.

Азот-диоксид (NО2) је црвеносмеђи отрован гас карактеристичног оштрог мириса, који настаје сагоријевањем угљеника у моторима и котловима (термоелектране, топлане, саобраћај и индустрија), а природним путем дисањем биљака и животиња и труљењем органског материјала. У већој концентрацији може надражити плућа и смањити отпорност на респираторне инфекције као што су прехлада и грипа. Дуга и честа изложеност може узроковати акутне респираторне болести код дјеце. Може да се веже за хемоглобин при чему се ствара оксиазохемоглобин који онемогућава пренос кисеоника. Једињења азота се данас убрајају у групу водећих карциногена плућа, желуца и мокраћне бешике.