Снимање термовизијском камером представља неконтактни метод којим се региструје одавање топлоте, односно инфрацрвено зрачење. Прва комерцијална термовизијска камера је продата 1965. за контролу високог напонског далековода. Од тада термовизијска технологија је еволуирала. Термовизијске камере су постале компактни системи које изгледају баш као дигиталне видео камере или дигитални фотоапарати. Оне су једноставне за кориштење и стварање реалном времену јасне слике високе резолуције. Технологија обраде термовизијске слике је постао један од најважнијих дијагностичких алата за индустријску примјену. Откривањем аномалија које су обично невидљиви голом оку, термовизијска слика омогућује корективне мјере које треба подузети прије него што се догоде хаварије или кварови у системима.
Термовизијска камера је јединствени алат који одређује гдје је потребно одржавање електричних и механичких постројења откривањем гдје се јавља претјерана топлота дијелова прије него што дође до квара. Откривањем ових критичних тачака снимањем термовизијском камером се може превентивно дјеловати. Она може помоћи у избјегавању скупих кварова или чак пожара.
Термовизијска камера је поуздан безконтактни инструмент који је у могућности да скенира и визуелно представи расподјелу температуре цијелих површина машина и електричне опреме брзо и прецизно. Термовизија је довела до значајних уштеда у индстрији широм свијета. Бројне индустрије у свијету су открили предност укључивања термовизијских камера у превентивно одржавање система.
Камере за термовизијско снимање су по спољашњем изгледу сличне филмским камерама, али су посебно прилагођене да „виде” онај дио инфрацрвеног спектра који је за људско око невидљив, те се зато називају још и инфрацрвеним камерама. Изглед и дјеловање модерних термографских камера је често слично видеокамерама. Сама могућност да корисник види у инфрацрвеном спектру је тако корисна функција да је могућност записа снимка често опционална.
Термографске камере приказују оно што људском оку није видљиво. Слика, коју забиљежимо камером је састављена од палета боја која показује температурну слику сниманог објекта. Које од прегријавања или велике разлике у температури често су знак да са опремом или структуром нешто није у реду, инфрацрвена слика је постала незамјењиви алат за предвидљиво одржавање, тражење грешака или инспекцијских прегледа на многим подручјима.
Главна предност употребе термографских камера је брзо и једноставно откривање грешака, гдје се може избјећи дуготрајан процес провјере и исправљања грешака и још много тога, грешке се могу открити прије него што дође до квара опреме или других врста губитака. На тај начин смањујемо трошкове одржавања, повећавамо дужину рада опреме те продуктивност нашег рада.
Термовизијске камере могу се користити у врло различитим подручјима:
- Откривање грешака у електричним инсталацијама,
- Провјера рада електромотора, машина и других уређаја,
- Превентивни преглед примарних и секундарних енергетских уређаја,
- Провјеравање ефекта рада уређаја за гријање и хлађење,
- Откривање грешака у градњи, топлотних мостова и слабости у изолацији зграда,
- Откривање извора влаге, пропуштање воде, учинковитост подног гријања и
- Провјера укупне енергетске ефикасности зграде.
ЈНУ Институт за заштиту и екологију Републике Српске, Бања Лука посједује опрему за термовизијско испитивање и врши сва потребна испитивања у грађевинарству и индустрији. Набавку опреме је финансирало Министарство науке и технологије у Влади Републике Српске.