Процјена ризика

У складу са овлашћењем Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Институт за заштиту и екологију Републике Српске врши процјену ризика на радном мјесту и у радној средини за правна лица. Процјена ризика израђује се на основу Закона о заштити на раду и Правилника о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини.

Процјена ризика је поступак којим се утврђује ниво ризика од настанка повреде на раду, професионалне болести или болести у вези са радом на радном мјесту и у радној средини у правном лицу у ком се врши процјена, те поремећаје у процесу рада који би могли изазвати опасности и штетне посљедице по заштиту и здравље радника запослених.

На основу процијењених ризика на радном мјесту и у радној средини, послодавац утврђује начин и мјере за спрјечавање, отклањање или смањење ризика на најмању могућу мјеру, планираним активностима и то:

  • превентивн мјере које се могу користити за смањење ризика,
  • одржавање у исправном стању и вршење прегледа и испитивања средстава за рад,
  • обезбјеђивање прописаних услова за безбједан и здрав рад у радној средини,
  • утврђивање методологије и програма оспособљавања радника за безбједан рад за сва радна мјеста, а у складу са специфичностима радног мјеста и ризицима на појединим радним мјестима,
  • оспособљавање запослених за безбједан и здрав рад,
  • утврђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду на радном мјесту,
  • обезбјеђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду, њихово одржавање и испитивање,
  • обезбјеђивање посебних здравствених услова које морају да испуњавају запослени за обављање одређених послова на радном мјесту у радној средини или за употребу поједине опреме за личну заштиту на раду, а на основу оцјене службе медицине рада,
  • утврђивање рокова за периодичне провјере оспособљености за безбједан и здрав рад радника који раде на радном мјесту са повећаним ризиком,
  • упућивање запослених на претходне и периодичне љекарске прегледе у складу са оцјеном службе медицине рада и релевантним прописима и
  • заустављање сваке врсте рада која представља непосредну опасност за живот или здравље радника.

Акт о процјени ризика подлијеже накнадним ревизијама и то:

  • у случају смртне повреде на раду и тешке повреде на раду,
  • у случају појаве сваке нове опасности или штетности, односно промјене нивоа ризика у процесу рада,
  • када мјере које се утврде за спречавање, отклањање или смањење ризика нису одговарајуће или не одговарају процијењеном стању,
  • када је процјена заснована на подацима који нису ажурни,
  • када постоје могућности и начини за унапређење, односно допуну процијењених ризика,
  • истеком рока од три године од дана вршења претходне процјене и
  • на основу наложене мјере инспектора рада.

Основни циљ израде акта о процјени ризика на радном мјесту и у радној средини је заштита и здравље запослених, унапређење услова рада и радне средине, превенција повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом. На основу процијењених ризика спроводе се конкретне превентивне мјере за отклањање и смањење ризика на најмању могућу мјеру, што заправо представља процес управљања ризиком.

Општа директива 89/391/ЕЕЗ о безбједности и здрављу на раду, садржи опште принципе у вези са превенцијом ризика на радном мјесту, спровођењем безбједности и здравља на раду, елиминисањем ризика који могу да изазову несрећне случајеве, наводи затим принципе информисања, консултовања, балансираног учешћа у складу са националним законом, принципе обуке запослених и њихових представника за самосталан рад као и опште смјернице за примјену поменутих принципа. Процјена ризика на радном мјесту као обавеза земаља чланица ЕУ уведена је поменутом Директивом 89/391/ЕЕЗ. Смјерницама за процјену ризика из 1996. године дато је детаљно упутство за примјену у националним условима.

У Републици Српској Законом о заштити на раду је уређен систем безбједности и здравља на раду. Тим законом је започео процес усклађивања националног законодавства са прописима ЕУ. Новим законодавним приступом области безбједности и здравља на раду уведен је принцип превенције повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом.

Закон је базиран на обавезама и одговорностима послодавца. Послодавац је дужан да обезбиједи запосленом рад на радном мјесту и у радној средини гдје су, на основу процјене ризика спроведене мјере безбједности и здравља. У том смислу послодавац је дужан да обезбједи превентивне мјере прије почетка рада запосленог, у току рада и код сваке измјене технолошког поступка, у складу са прописима из области заштите и здравља на раду, радног права, технолошких поступака и стандарда, прописа у области здравствене заштите, хигијене рада, здравственог, пензијског и инвалидског осигурања и друге облике заштите.

Према Закону акт о процјени ризика основни је документ који се односи на утврђивање могућих опасности и штетности на свим радним мјестима и у радној средини, на основу чега се процјењује ризик од настанка повреда на раду и оштећења здравља запослених. Дефинише се као акт који садржи опис процеса рада, процјену ризика од повреда и /или оштећења здравља на радном мјесту и у радној средини и приједлог мјера за отклањање или смањење ризика.

Према Правилнику процјена ризика представља сагледавање организације рада, радних мјеста, средстава за рад, сировина које се користе, средстава и опреме за личну заштиту на раду, као и других елемента који могу да изазову ризик од повреда на раду, оштећења здравља или обољења запосленог, односно могу да изазову ризик по безбједност и здравље на раду. Сходно томе, битно је да се процјени опасност, односно суштинско својство радног материјала и опреме, као и метода рада, који потенцијално могу проузроковати повреду, вјероватноћу да ће се то десити, као и степен повреде и процјену тог ризика.