Физичке штетности

У складу са овлашћењем Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Институт за заштиту и екологију Републике Српске врши испитивање физичке штетности (бука, вибрације, електромагнетна зрачења и барометарски притисак) у радној средини.

Бука је чујна акустична енергија. Ниво буке, њена природа и фреквенција преко дозвољених граница може штетно дјеловати на физиолошко и психолошко здравствено стање, чему се данас у свијету поклања велика пажња. Штетно дејство буке није ограничено само на орган слуха. Бука се убраја у стресогене факторе и утиче на поремећај психосоматског здравља. Изазива специфичне и неспецифичне ефекте, сталне и привремене реакције организма: поремећај спавања, узнемиреност и нерасположење, сметње у комуникацији и пад концентрације и радне способности.

Утицаји буке на људско здравље могу бити аудитивни (заглушеност, шум, неугодна бол, па и губитак слуха) и неаудитивни (физиолошке реакције на стрес). Врста и озбиљност здравствених сметњи зависи од интензитета и од трајања дјеловања буке. Бука од 60 до 70 dB подстиче излучивање стресогених хормона и може утицати на ендокринолошки систем и симпатички дио аутономног нервног система. Расте ниво холестерола и триглицерида у крви и крвни притисак. Већина негативних здравствених ефеката – сметње кардио-васкуларног, пробавног и имунолошког система, смањење пажње и памћења, сужење видног поља – могу бити акутне, али и прећи у хроничне: наглувост и глувоћа, неуровегетативне реакције (хипертензија, ендокринолошки и поремећаји метаболизма), умор и психичке реакције (раздражљивост, тјескоба и депресија), смањење радне и животне способности. Код дјеце се нарочито запажају поремећаји концентрације и памћења. Дуготрајна изложеност буци доводи и до погоршања постојећих хроничних болести (упале зглобова, бронхитис, депресија). Особе које живе или раде у бучној животној средини су два до три пута у већој опасности од срчаног инфаркта.

За изолацију од прекомјерне буке потребно је предвидјети одговарајућу звучну заштиту у зградама (порозни и апсорпциони материјали за зидове, пливајући подови, савремена столарија, застакљење и тд.).

Вибрације у радној средини односе се на механичке осцилације које настају усљед рада машина, алата или других уређаја, и могу негативно утицати на здравље запослених, као и на продуктивност радног процеса. Ове вибрације се преносе преко руку (локалне вибрације) или целог тела (опште вибрације), у зависности од врсте опреме и њене употребе.

Начини мјерења вибрација: Мјерење вибрација у радном окружењу врши се специјализованом опремом, која омогућава тачно утврђивање нивоа изложености радника вибрацијама. Основни параметри који се прате су фреквенција, амплитуда и убрзање вибрација.

Опрема за мјерење вибрација:

  • Виброметри – Ови уређаји служе за мјерење амплитуде и фреквенције вибрација. Могу се користити за анализу вибрација које се преносе на тијело радника или на радну површину.
  • Акселерометри – Користе се за мјерење убрзања вибрација и могу се уградити директно на машине или алате како би се добили прецизни подаци о нивоу вибрација које генеришу.
  • Системи за праћење вибрација – Савремени системи који омогућавају континуирано праћење вибрација у реалном времену. Они пружају податке који помажу у доношењу одлука о неопходним корективним мјерама.

Посљедице изложености вибрацијама: Дуготрајна изложеност вибрацијама може довести до здравствених проблема као што су синдром вибрационе руке, поремећаји циркулације, болови у мишићима и зглобовима, а у тежим случајевима и трајна оштећења мишићно-коштаног система.

Превентивне мјере: Важно је редовно праћење нивоа вибрација и спровођење мјера за смањење њиховог утицаја. Ово може укључивати одржавање и замјену старих машина, коришћење опреме за заштиту руку, као и обуку запослених о правилном коришћењу машина.

Зрачења: Људски организам је осјетљив на зрачења која утичу на различите органе тијела. У почетку су сметње благе и опште природе (несаница, вртоглавице, лако замарање, депресивна стања, убрзање ритма срца са поремећајем срчане фреквенције, лоша пробава и концентрација). Након више година дјеловања, јављају се озбиљне болести срца и плућа, затим реуматске, психијатријске, генетске болести и карциноми. Осим неизбјежних природних, данас су у великој мјери присутна и техничка зрачења, која се могу значајно смањити па и потпуно елиминисати. Њихови извори су конструкција и форма грађевине, грађевински материјали, изолације, цјевоводи и проводници, велики метални објекти и намјештај, те електрични уређаји. С обзиром на обим употребе, армирани бетон је најзначајнији извор поремећаја природног електричног поља, па у савременим армиранобетонским зградама више нема нормалног електричног стања, због чега су оне тзв. „Фарадејев кавез”. Свјетска научна истраживања су показала да је у бетонским и челичним зградама, изнад четвртог спрата за 57% више болести него на нижим спратовима.

Изложеност високофреквентним електромагнетним пољима је у порасту због свакодневне употребе бројних вјештачких извора електромагнетног зрачења (телевизори, рачунари, мобилни телефони), па говоримо о „електромагнетском загађењу” или „електронском смогу” који изазива главобољу, замор очију, општи умор и пад концентрације. Посебна пажња данас се посвећује испитивању могућих штетних ефеката овог зрачења на карциногенезу, репродуктивни и нервни систем.

У цјелини, поремећаји био-поља, који настају усљед наведених узрока, представљају агресивне геопатогене зоне познате као „зла” мјеста за живот и становање.

Нејонизујућа зрачења: Међудјеловањем електричних и магнетних поља настају електромагнетни таласи односно електромагнетна зрачења: телекомуникациони таласи (фиксни телефони), радиоталаси, телевизијски таласи, микроталаси (микроталасна пећница, мобилни телефон), инфрацрвени и енергетски најјачи ултраљубичасти зраци.

Нејонизујућа зрачења у високим дозама дјелују механички и топлотно, изазивајући замућење очне леће, пролазне промјене на хромозомима, крвним зрнцима и сперматозоидима. Иако није доказано са пуном сигурношћу, оправдано се претпоставља да би ова зрачења могла изазвати обољења која узрокују и јонизујућа зрачења: рак, промјене на плоду и насљедне промјене. Многи уређаји који производе електромагнетна поља долазе на тржиште и у наше домове без довољне претходне провјере њиховог дјеловања на здравље човјека.

Барометарски притисак у радној средини односи се на атмосферски притисак који утиче на простор у коме се обавља рад, а промјене овог притиска могу имати значајан утицај на здравље и добробит запослених. Атмосферски притисак представља силу која настаје због тежине ваздуха изнад земљине површине, а мјери се у хектопаскалима (hPa) или милибарима (mbar).

Значај барометарског притиска: Иако барометарски притисак не игра значајну улогу у свим радним окружењима, он је важан у специфичним условима као што су радна мјеста на великим надморским висинама, подземним објектима или у коморама са контролисаним притиском. Ове промјене могу утицати на здравље радника, нарочито ако притисак драстично варира.

Утицај барометарског притиска на раднике:

  • Смањен притисак на великим висинама може довести до смањења нивоа кисеоника у ваздуху, што може изазвати умор, вртоглавицу и проблеме са концентрацијом.
  • Повишен притисак у подземним објектима или у контролисаним коморама може изазвати кардиоваскуларни стрес и, у озбиљнијим случајевима, оштећења ткива због разлика у притиску.

Мјерење барометарског притиска: Барометарски притисак се мјери уређајима као што су:

  • Живин барометар – традиционални инструмент који користи живу за одређивање притиска.
  • Анероидни барометар – савременији уређај који мјери притисак без течности, користећи металну опругу која реагује на промјене у притиску.
  • Дигитални барометри – електронски уређаји који дају прецизна очитавања притиска и могу се користити за континуирано праћење у радним срединама.

Превентивне мјере: У специфичним радним окружењима са великим промјенама притиска, као што су подморнице или високе планине, неопходно је предузети мере заштите као што су:

  • Обезбјеђивање одговарајуће опреме за дисање,
  • Постепено прилагођавање промјенама притиска (аклиматизација),
  • Редовно праћење притиска и прилагођавање радних услова у складу с тим.