У Републици Српској у љетним мјесецима температура ваздуха прелази 30°C па радници који обављају одређене послове на отвореном, као што су послови у грађевинарству, пољопривреди, послови на монтажи, интервенцијама итд. раде у неповољним микроклиматским условима. У нашем законодавству из подручја заштите на раду нису прописани минимални захтјеви у погледу услова рада радника на отвореном у неповољним микроклиматским условима, које би послодавци требали осигурати у циљу заштите здравља и сигурности радника на раду. Исто тако није прописано при којим микроклиматским условима би послодавац требао обуставити радове јер постоји реална опасност по живот и здравље радника.
На основу препорука националних институција Аустралије, Канаде и САД-а, које имају велико искуство у организацији рада на отвореном при високим температурама израђене су ове препоруке, првенствено за послодавце, а онда и за раднике и све оне који су изложени високим температурама на послу при раду на отвореном. За све раднике који су изложени оваквим условима рада кажемо да су под топлотним стресом.
Топлотни стрес је дефинисан као физичка и физиолошка реакција радника на температуру која га окружује на радном мјесту.
Људски организам у нормалним условима у мировању одржава тјелесну температуру око 37 °C. Кад је температура околине већа од температуре тијела испаравања зноја постаје доминантни облик уклањања топлоте из тијела.
Када ће се јавити здравствени проблеми и у којем облику завсиси о факторима околине, радним условима и тјелесним обиљежјима самих радника. Узрок здравствених проблема је углавном умор изазван дуготрајним физичким радом на врућини те неадекватан унос течности и електролита. Електролити су материје које се у организам уносе храном и пићем, губе се знојењем, а регулишу их хормони. Баланс електролита је посебно важан за функцију мишића и живаца.
Прописима у Републици Српској је дефинисано да у неповољној микроклими могу радити радници старији од 18 година, не смију радити жене за вријеме трудноће и радници који имају хроничне болести срца, дисајног система, бубрега, јетре, средишњег нервног система те хроничне и понављајуће болести органа за варење и коже; ендокрине и теже реуматске болести. Такође је неопходно и раднике упутити на претходни преглед и на периодичне прегледе. Рок за поновну провјеру здравственог стања је свака 24 мјесеца ако обављају рад у микроклими изван стандарда, односно сваких 12 мјесеци ако обављају рад у микроклими изван физиолошких граница.
– Неопходно је осигурати доступност расхлађеним пићима. Кад физичка активност траје краће од 60 минута довољно је пити обичну воду да се надокнади изгубљена течност. Ако физичка активност траје дуље од 60 минута више није довољна обична вода за надокнаду течности јер механизам знојења је тада већ потпуно активан и изгубили су се и електролити. Код тих се активности препоручују пића с додатком угљених хидрата и електролита. Да би се спријечила дехидрација важно је:
→ Уносити најмање два литра воде на дан,
→ Избјегавати напитке с кофеином, алкохолом, газирана пића и спортске напитке с пуно шећера јер садрже материје које изазивају дехидрацију и
→ Током љетних мјесеци, када владају неподношљиве врућине, препоручује се уносити најмање чаша и по воде сваких пола сата.
– Потребно је осигурати редовне паузе и то у хладу или у расхлађеној просторији (вријеме паузе се треба одредити према IVGT топлотном индексу).
– Препорука је да се лагани оброк конзумира прије почетка рада, затим допунски оброк у току рада да се одгоди појава умора, те након завршетка рада енергетски најобилнији оброк. Важно је конзумирати што више воћа и поврћа, а избјегавати тешку и масну храну.
– На пословима на сунцу користити крему за сунчање (фактор 30 и више).
– Едуковати поједине раднике за пружање прве помоћи. Радника који има здравствене проблеме због изложености врућини треба склонити у хладовину или климатизирану просторију. Треба га расхладити скидањем одјеће и лаганим полијевањем водом собне температуре. Подићи му ноге изнад нивоа срца. Важно је да радник уноси што више течности ако је при свијести. Ако није при свијести, треба га окренути у бочни положај и што хитније потражити медицинску помоћ.