Земљиште настаје као производ педогенетских фактора (рељеф, матичног суспстрата, климе, органског свијета и старости терена). Фактори одређују правац и интезитет педогенетских процеса који се одвијају у земљишту, њиховог дјеловања образују се више или мање плодна земљишта.
Земљиште представља сложени природни систем у коме под дејством живих организама и других фактора долази до стварања и разлагања неорганских и органских супстанци. Поред тога, земљиште је свакодневно изложено посредној или непосредној деградацији и загађењу. За разлику од воде и ваздуха, овај елемент животне средине је релативно статичан, те је ефекат смањења загађења разблаживањем и пречишћавањем мањи, због чега долази до интензивније акумулације свих материја, а нарочито оних нерастворних.
Земљиште се у природи споро образује, а у процесу деградације брзо. Коришћењем земљишта долази до поремећаја равнотеже између педогенетских фактора, а човјек својом активношћу може да повећа природну отпорност земљишта према различитим видовима његове деградације. Деградација земљишта се може дефинисати као скуп процеса узрокованих човјековом активношћу, који смањују садашњи и будући потенцијали земљишта као услов опстанка живог свијета на нашој планети.
Да би се земљиште успјешно штитило од загађивања потребно је познавати изворе загађивања, количину и особину загађујућих материја као и њихово штетно дејство. Број и врста загађивача животне средине, те према томе и земљишта, неограничени су, пошто се стално мјењају и допуњавају зависно од начина коришћења природних ресурса, примјењених технологија, урбанизације, саобраћаја и др.
Тешки метали се природно налазе у земљишту, у одређеним концентрацијама, и воде поријекло од матичне стијене, односно супстрата на којем је земљиште настало. У површинским хоризонтима земљишта често се могу наћи и тешки метали који нису геохемијског већ антропогеног поријекла, односно, доспјели су у земљиште као посљедица различитих људских актовности (индустрија, сагорјевање фосилних горива, примјена агрохемикалија, атмосферска депозиција…).
Урбана земљишта, у односу на рурална, често су више изложена антропогеном утицају због веће густине насељености, интезитета саобраћаја, близине индустрије итд. Дуготрајно уношење загађујућих материја у земљиште може довести до смањења његовог пуферског капацитета што као посљедицу може имати трајну контаминацију земљишта и подземне воде.
Данас све више расте свијест људи да загађујуће материје као што су тешки метали и перзистентни органски полутанти који се налазе у земљишту могу имати озбиљне посљедице по људско здравље. Тешки метали који се акумулирају у људском организму могу изазвати тровања, угрозити дјеловање централног нервног система и изазвати низ других тешких поремећаја.
Постоји неколико путања којима контаминанти из урбаног земљишта могу доспјети у људски организам. Најважнија од њих је путања земљиште- уобичајене људске активности када човјек долази у контакт са земљиштем боравећи у парковима, на игралиштима, стамбеним зонама, индустријским, комерцијалним и другим објектима.
Друга по значају је путања земљиште-корисне биљке-човек када човјек долази у додир са контаминантима посредно, преко биљака које гаји на загађеним земљиштима.
ЈНУ Институт за заштиту и екологију Републике Српске, Бања Лука врши услуге узорковања и анализе земљишта. Узорковање се врши oпремом за узорковање земљишта- узоркивач са дјељивом цијеви произвођач “Eijkelkamp Agrisearch Equipment“, Холандија.
