Народна скупштина Републике Српске је на Двадесет шестој сједници, одржаној 25. априла 2013. године усвојила Закон о уређењу простора и грађењу, који је објављен у “Службеном гласнику Републике Српске“, број 40/13.
Овим законом уређује се систем просторног планирања и уређења простора, припрема, израда и доношење докумената просторног уређења, локацијски услови, уређење грађевинског земљишта, издавање дозвола за грађење, врсте и садржај техничке документације, грађење објеката и међусобни односи између учесника у грађењу, употребa и уклањање објеката, легализација објеката, вршење надзора над примјеном овог закона, надлежност и рад Инжењерске коморе, те друга питања од значаја за уређење простора, грађевинско земљиште и грађење објеката.
Приједлог закона о уређењу простора и грађењу предвиђа значајно поједностављење у овој области, а односи се на:
- увођење нових метода планирања, смањење броја и врсте докумената просторног уређења, те прецизно дефинисање планског периода и рока важења докумената просторног уређења;
- унапређивање поступка и прилагођавање савременим средствима рада, те дигитализација;
- поједностављење поступка добијања лиценци (смањење захтјева за стално запосленим лицима нетехничких струка);
- поједностављење поступака и процедура издавања дозвола које обухвата:
– скраћивање рокова за издавање дозвола (код издавања локацијских услова и грађевинске дозволе рокови за издавање смањени су са 30 на 15 дана, а код употребне дозволе смањен је рок за формирање стручне комисије за технички преглед објекта са осам на три дана);
– прецизирање и повећање броја објеката за које није потребна грађевинска дозвола (јасно дефинисање помоћних објеката и увођење нових објеката – радарски центри за метеоролошке радаре за потребе противградне заштите РС);
– смањење броја корака и потребних докумената за индивидуалне стамбене и стамбено-пословне објекте чија је бруто грађевинска површина мања од 400 m2 (осим за сложене објекте прецизираним у овом закону) који се граде на подручју за које је донесен спроведбени докуменат просторног уређења или на ван урбаном подручју (за издавање грађевинске дозволе нису потребни локацијски услови чиме се скраћује рок за добијање дозвола за грађење и употребу и самим тим и трошкови поступка, а на ове објекте се односи око 70% свих поднесених захтјева за дозволе, што истовремено растерећује и олакшава рад органа управе који издају дозволе);
- нове одредбе којима се смањују трошкови издавања дозвола тако да се:
– прецизно дефинише обрачун накнаде за уређење грађевинског земљишта према стварним трошковима утврђеним документом просторног уређења,
– јасно дефинише износ једнократне ренте према степену развијености општине, чиме се подстицајно дјелује на улагања у неразвијене и изразито неразвијене општине,
– умањују трошкови ренте за накнаду коју инвеститор већ плаћа приликом претварања пољопривредног у грађевинско земљиште, чиме је елиминисано плаћање по два основа;
- продужење рока важења грађевинске дозволе са садашње једне на три године, што смањује обавезе инвеститора, али растерећује и рад органа управе који издаје дозволе;
- увођење нових одредаба које ће на јединственим принципима уредити и знатно поједноставити легализацију бесправно изграђених објеката (за индивидуалне стамбене и индивидуалне стамбено-пословне објекте чије је бруто грађевинска површина мања од 400 m2, осим за сложене објекте прецизиране у овом закону, као и за објекте јавне инфраструктуре накнадна грађевинска и употребна дозвола се издаје истим рјешењем чиме се скраћују рокови и смањује број потребне документације, предвиђају се попусти за одређене категорије становника (породице погинулих бораца, ратне војне инвалиде и сл, те могућност плаћања трошкова легализације на рате или обвезницама);
- унапређивање улоге надзора у поступку грађења чиме се обезбјеђује заштита општег интереса кроз изградњу сигурних и стабилних објеката;
- јасно дефинисање односа између учесника у грађењу путем уговора, што обезбјеђује већу правну сигурност и адекватну заштиту права и интереса свих учесника у грађењу, а обезбијеђује се и наплата јавних прихода на уговорене радове (изузетно, грађење индивидуалнох стамбених и индивидуалних стамбено-пословних објеката бруто грађевинске површине до 200 m2
- оснивање и рад Инжињерске коморе у циљу формирања струковног удружења и струковних комора као невладиног сектора који ће бити значајан за унапређивање струке и међународну сарадњу са сличним удружењима и асоцијациама, али и адекватан партнер Владе РС за даљни развој и унапређивање области грађења;
- увођење нових одредаба које се односе на енергетску ефикасност зграда чијом се примјеном треба да створе услови за стимулисање коришћења енергије из обновљивих извора, смањење трошкова укупне енергије и смањење штетних утицаја на животну средину.
- усаглашавање цјелокупног текста Закона са одговарајућим европским директивама, како би овај закон добио ознаку усаглашености „Е“.
Институт је, у складу са овлашћењима надлежних министарстава овлашћен за израду прилога и елабората заштите од пожара и прилога заштите на раду за привредна друштва и друга правна лица која израђују техничку документацију за грађење објеката, те превентивне и периодичне прегледе и испитивање лифтова за вертикални превоз лица и терета на електрични и хидраулични погон, или други механизовани погон у стамбеним, пословним, јавним и другим објектима, фасадни лифтови, коси лифтови, ски лифтови, лифтови на градилиштима, висеће скеле, лифтови за дизање терета у којима није могућ приступ лица, лифтови за инвалиде на изграђеним објектима.