Заштита и здравље на раду

У складу са дефиницијом Међународне заједнице рада (МОР) из 1997. године, заштита на раду и заштита здравља на раду (“occupational safеtу and health”) је дисциплина која се бави унапређењем услова рада и радне средине, превенцијом повреда, професионалних болести и болести у вези са радом, заштитом и унапређењем здравља запослених.
Законом о заштити на раду уређују се питања која се односе на безбједност и здравље на раду, утврђују носиоци спровођења и унапређивања безбједности и здравља на раду, њихова права, обавезе и одговорности, прeвентивне мјере као и друга питања која се односе на безбједност и здравље на раду.
Заштиту и здравље на раду обезбјеђује и проводи свако правно  и физичко лице које запошљава једног или више радника, укључујући  и јавне службе.
Права, обавезе и одговорности у вези са заштитом и здрављем на раду уређују се на директан и индиректан начин и прописима радног законодавства, пензијског и инвалидског осигурања, здравственог осигурања и здравствене заштите, техничким и другим прописима којима се штите заштита и здравље лица на раду и других лица, те Колективним уговором.
Право на заштиту и здравље на раду у смислу Закона о заштити на раду имаму: лица која су у радном односу код послодавца, укључујући и јавне службе, лица која су на стручном оспособљавању код послодавца без заснивања радног односа (волонтери), ученици и студенти  који су код послодавца на практичној обуци, лица која за вријеме издржавања казне, васпитне мјере или мјере безбједности обављају наређене послове, лица на професионалној рехабилитацији, учесници добровољних и јавних радова, лица која обављају дјелатност личним радом и друга лица која се по било којем основу рада налазе у просторијама и просторима  послодавца.
У складу са дефиницијом Међународне заједнице рада (МОР) из 1997. године, заштита на раду и заштита здравља на раду (“occupational safеtу and health”) је дисциплина која се бави унапређењем услова рада и радне средине, превенцијом повреда, професионалних болести и болести у вези са радом, заштитом и унапређењем здравља запослених.
Према принципима Ујединених нација, Свјетске здравствене организације (СЗО) и МОР заштита на раду и заштита здравља на раду схвата се темељним правом човјека, јер сваки грађанин у свијету има право на здрав и безбједан рад и на радну средину која му омогућава социјално и економски продуктиван живот. Здравље на раду и здрава радна средина спадају у највредније садржаје сваког појединца, сваке заједнице и сваке земље. Због наведеног, циљ безбједности и заштите здравља на раду није само осигурање здравља радника и очување добара, већ и пружање позитивног доприноса продуктивности, квалитету производа, радној мотивацији, радном задовољству и, на тај начин, свеукупном квалитету живота појединца и друштва!
Систем заштите на раду подразумијева интеракцију више различитих чинилаца као што су законодавство, инспекција, осигурање, служба медицине рада и заштите на раду, информисање, образовање и истраживачки рад. Заштита на раду и заштита здравља од својих почетака континуирано се налази у процесу динамичких промјена. Наведене промјене посљедица су сталних промјена у технологији, у производњи, у облицима радних и друштвених односа и схватања значаја социјално-економских посљедица.
У складу са наведеним документима, свака држава је дужна да оснује и јача службе подршке заштите на раду и заштите здравља на раду.
Ради ефикасног рада служби заштите на раду и заштите здравља на раду на нивоу предузећа и локалном нивоу, а као дио националног система заштите на раду и заштите на раду у складу с потребама, морају се подржати стручне установе које пружају стручне услуге из области заштите на раду и заштите здравља на раду за све (заводи, институти) и националном регулативом осигурати квалитет наведених услуга.

У оквиру своје дјелатности Институт обавља сљедеће послове у области заштите на раду:

  • израда елабората за радна мјеста на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем (бенефицирани стаж), према Уредби о поступку утврђивања радних мјеста на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем (”Службени гласник Републике Српске”, број 34/04);
  • испитивање услова радне средине, односно физичких, хемијских и биолошких штетности и микроклиме у радним и помоћним просторијама и обухвата испитивања микроклиме (температура, брзина струјања, релативна влажност ваздуха и топлотно зрачење), хемијске штетности и физичко-хемијске штетности (гасови, паре, димови и прашине), физичке штетности (бука, вибрације и барометарски притисак), освијетљеност и биолошке штетности;
  • контрола примијењених мјера ЗНР-а при пројектовању, конструисању и производњи средстава рада и опреме;
  • контрола усаглашености увозних средстава рада са међународним конвенцијамa, техничким прописима и Законом;
  • израда технолошких пројеката;
  • мјерење буке у радним просторијама;

11

  • испитивање звучне заштите грађевинских објеката;
  • мјерење параметара (брзина струјања, количина протока ваздуха, бука итд.) вентилационих система;
  • мјерење вибрација на радним мјестима и  у радној средини према Европској директиви 2002/44/EC;
  • утицај вибрација на човјечије тијело (опште, локалне);
  • механичке вибрације на машинама (ротирајући, неротирајући);
  • мјерење буке у радним просторијама, снимање буке, софтверска обрада (Noise Explorer тип: 7815), извод дијаграма фреквенције анализе за радна мјеста и приједлог за санацију.

1