Управљање отпадом је проблем заштите животне средине који захтијева приоритетно рјешавање, те је једно од најзахтјевнијих подручја у смислу усклађивања са стандардима Европске уније (ЕУ). Рјешавање тог проблема и оријентација према савременом управљању отпадом један су од предуслова за улазак у ЕУ.
Правно подручје управљања отпадом уређено је Законом о управљању отпадом.
У складу с легислативом, управљање отпадом чини скуп активности, одлука и мјера усмјерених на спречавање настанка отпада, смањивање количина отпада и/или његових штетних утицаја на животну средину, сакупљање, превоз, рециклажу, те надзор над тим дјелатностима и брига за одлагалишта на ефикасан и по животну средину прихватљив начин.
Из области управљања отпадом Институт посједује лиценцу за израду слиједећих докумената;
– планови управљања отпадом (општински, градски),
– планови управљања отпадом за правне субјекте,
– израда документације за добијање дозволе за управљање отпадом, као и други документи у складу са захтјевима наручиоца.
Оквир за европску политику управљања отпадом садржан је у резолуцији Вијећа ЕУ-а о Стратегији управљања отпадом (97/C76/01), која се темељи на тада важећој оквирној директиви о отпаду (75/442/ЕЕC) и другим европским прописима на подручју управљања отпадом.
Постоје три кључна европска начела:
– превенција настајања отпада
– рециклажа и поновна употреба
– побољшање коначног збрињавања и надзора.
Директиве ЕУ-а за подручје управљања отпадом организоване су у четири »групе« директива, овисно о томе прописују ли:
– оквир управљања отпадом (оквирна директива о отпаду и директива о опасном отпаду)
– посебне токове отпада (директива о амбалажи и амбалажном отпаду, директива о збрињавању отпадних уља, директива о отпаду из индустрије у којој се користи титан-диоксид, директива о отпадним возилима, директива о муљу из уређаја за прочишћавање отпадних вода, директива о отпадној електричној и електроничкој опреми, директива о батеријама и акумулаторима који садрже одређене опасне материје, директива о збрињавању полихлорованих бифенила и полихлорованих терфенила)
– пошиљке отпада, увоз и извоз отпада (уредба о надзору и контроли отпреме отпада унутар подручја, на подручју и с подручја ЕУ-а)
– грађевине за обраду и одлагање отпада (директива о одлагалиштима, директива о спаљивању отпада, директива о интегрисаној превенцији и контроли загађења).
Обавезу планирања управљања отпадом, на начин да се од надлежних тијела тражи израда планова управљања отпадом, изравно прописују три директиве: оквирна директива о отпаду, директива о опасном отпаду и директива о амбалажи и амбалажном отпаду. Међутим, и други европски прописи, тј. директиве које се односе на посебне токове отпада и на објекте за обраду и одлагање отпада, морају се узети у обзир током израде планова управљања отпадом.
Најважније европске директиве у сектору управљања отпадом су:
– Оквирна директива о отпаду 2008/98/EC
– Директива о одлагалиштима 1999/31/EC
– Директива о опасном отпаду 91/689/EEC с додацима94/31/EC, 166/2006
– Директива о муљу с уређаја за прочишћавање отпадних вода 86/278/EEC
– Директива о спаљивању отпада 2000/76/EC
– Директива о амбалажи и амабалажном отпаду 94/62/EC с додацима 2005/20/EC, 2004/12/EC, 1882/2003.
Шести акциони план ЕУ-а “Заштита животне средине 2010: наша будућност, наш избор“, усвојен 2001. године, дефинише превенцију и управљање отпадом као један од четири главна приоритета с примарним циљем раздвајања настајања отпада од привредних активности.