Утицај радиофреквентног нејонизујућег зрачења на животну средину у Републици Српској

Ниво загађења радиофреквентним зрачењем расте сразмерно развоју нових телекомуникационих технологија и ширењем потреба корисника. Да би се спречила изложеност електромагнетном зрачењу изнад дозе дозвољене за општу популацију, неопходно је студиозно планирање изградње антенских система и испитивање животне и радне средине у њиховој околини. Градске зоне су потенцијално најугроженије када је реч о изложености високофреквентном нејонизујућем зрачењу, и то је у овом раду описано примерима осетљивих локација (околине школа, вртића и болничког центра). Преглед података и анализа стања оптерећености животне средине у Републици Српској нејонизујућим електромагнетним зрачењем био је примарни циљ студија о овој теми. Приказане су мерне методе и алати за теоријску процену коришћени за детекцију и предикцију ових физичких штетности, које сходно начину живота имају тенденцију перманентног раста.